SIMBOLOKRACIJA

Autor Slavko Lukić

SLAVKO LUKIĆ

POVRATAK HELENE
DRAMA U DVA DIJELA

 

PRVI DIO: HELENIN SAN

1. HELENA I MENELAJ U SPARTI

2. HELENA NA OLIMPU

3. HELENA U PODZEMLJU HADA

4. HELENA I ZEUS - OČI U OČI

 

DRUGI DIO: BUĐENJE HELENE 

 5. HELENA I MENELAJ U DVORIMA SPARTE

6. KĆERKA HERMIONA I ODBJEGLI PROSAC

7. ODISEJ I PENELOPA U DVORIMA NA ITACI

8. MUKE SINA TELEMAHA I MUDROG ODISEJA

MMXIII

 

MUŠKIH LIKOVA 10
ŽENSKIH LIKOVA 8

L I K O V I:

ZEUS, HERA, POSEDON, HAD, ATENA, AFRODITA, HERMES, PERZEFONA,

PARIS, HELENA, MENELAJ, HERMIONA, ODISEJ, PENELOPA, TELEMAH,

DADILJA , ZAPOVJEDNIK DVORSKE STRAŽE, GLAVNI MUDRAC


SPECIJALNE NAPOMENE:

Za prvi dio drame posebno je važna oscilirajuća rasvjeta da se naglase jasniji i manje jasniji dijelovi sna. U drugom dijelu rasvjeta je stabilna i tu se više polaže na dekor prijestolja. Za sve likove važna je odjeća a pogotovo za Helenu da naglasi njezinu izuzetnu ljepotu. Moguće je kombiniranje i zvučnih efekata iz grčkog podneblja i šire, naravno da je Penelopa nevinije odjevena nego Helena. Kćerka Hermiona može naglasiti moderniji trend odijevanja a Afrodita je specijalni slučaj erotskog zavođenja.
Najveći je problem napraviti vremenski most između tadašnje i suvremene Helene: obadvije Helene govore o istim pitanjima života i smrti, čak su i kodovi prilično slični pa ih je moguće prevesti na suvremeni jezik ali je intonacija ono što ih razdvaja. Homerova Helena bliža je izvorima evolucije a to će posebno naglasiti u prvom dijelu jer je u snu originalna, u drugom dijelu elementi socijalizacije čine svoje – sve do današnjih dana.
Obzirom da je drama jako naporna za Helenu, bilo bi poželjno da ulogu preuzmu dvije glumice: time se dobiva razlika i u boji glasa, odjeća i geste učinit će svoje a prvi i drugi dio drame poslat će jedinstvenu poruku. Čak je moguće da u prvom dijelu Helena ima masku na licu iako je u drugom dijelu maska stvarno prisutnija ali je nevidljiva. To je već problematika tumačenja snova ali simbolika mora biti nekako naglašena, olimpijci će pogotovo dočaravati igru nesvjesnog a što nas prati do današnjeg dana i u daleku budućnost.
U prvom dijelu Paris i Menelaj su u podzemlju Hada i treba ih oslikavati na tom fonu, u drugom dijelu Menelaj mora odigrati obadvije uloge u „originalu“. Za Menelaja to je fizički izdrživo ali psiha trpi, on je specijalna figura evolucije i Helenu dodatno oslikava. Nije sva svrha u Heleni ali naglašava dominantno žensku evolutivnu ulogu u odnosu na muški rod, poruka drame je otvorena za daleku budućnost a to je već u nadležnosti publike.


HELENIN SAN

1. HELENA I MENELAJ U SPARTI

Cijeli prizor odvija se u ambijentu prijestolja ali je sve prilično klimavo ili lelujavo:čak su i sjedeljke neočekivano skromne, Helena povremeno čini nagle trzaje glavom tako da i kraljičina kruna pada s glave, Menelaj pokušava da je stabilizira i na kraju odustaje – davši joj slobodu da odlučuje po svojoj volji.

MENELAJ: Evo moja ljepotice, konačno je sve na svom mjestu!
HELENA: Dabome! Domogao si se prijestolja u mojoj Sparti pa izigravaj Kralja.
MENELAJ: Pa zar ti nisi Kraljica?
HELENA: Sve je tebi podešeno a ja sam samo žena od Kralja.
MENELAJ: A što ti fali?
HELENA: Da sam imala Dvorsku stražu ne bi se desilo ono što je bilo…
MENELAJ: Bilo je dovoljno stražara ali si ih zavarala.
HELENA: Kakva je to straža koja se može varati, ono što je valjalo otišlo je s tobom na Kretu.
MENELAJ: Ima i toga. Mislio sam da se ti znaš lijepo ponašati.
HELENA: Zar nisi rekao da budem ljubazna prema Parisu?
MENELAJ: A što sam trebao reći?
HELENA: Moga si reći da ode od kud je došao.
MENELAJ: Zar bi to bilo lijepo? Došao je iz tolike daljine a ja sam morao hitno na sprovod.
HELENA: Tebi je tvoj Djed važniji od mene.
MENELAJ: Želio sam te poštedjeti tužnog događaja a morao sam ići.
HELENA: Vidiš kakvu sam ja tugu doživjela, oteo me kao običnu robinju.
MENELAJ: Zar si morala ići na lađu?
HELENA (pravi nagli trzaj glavom): Ne znaš ti, moj Menelaje, kakve su spletke na Olimpu, oni samo čekaju povoljnu priliku…
MENELAJ: I još si ponijela škrinjicu zlatnika, zar su te i to nagovorili?
HELENA: Nisam valjda trebala da se prodam kao kurva, htjela sam robu pošteno platiti baš zato što je nudio džabe.
MENELAJ: Mogao je on sve donijeti u Dvore pa da biraš.
HELENA: Baš si blesav! Zar nije jednostavnije da razgledam na lađi, tko bi to sve prenosio i od kud on zna što mi treba.
MENELAJ: Imala si Dvorsku stražu i oni bi to učinili.
HELENA: Lijenčine! Jedva su dočekali da ništa ne rade.
MENELAJ: Tko ti je kriv što ih žališ.
HELENA (pravi jači trzaj glavom i kruna pada): Za sve sam ja kriva a ti se izvučeš kad si mi najpotrebniji.
MENELAJ (ustaje i vraća joj krunu na glavu): Nemoj Helena da se toliko glupiraš, jedva sam te vratio i budi pametnija!
HELENA: Onda mi nemoj nabijati na nos što je sve tako ispalo!
MENELAJ: Nisam ni mislio. Bio je to ružan san.
HELENA: Imam ja materijala i za tebe.
MENELAJ: Samo pripovijedaj!
HELENA: Načula sam za pregovore oko Kasandre…
MENELAJ: Mislio sam ako tebe ne dobijem da se ipak ne vraćam praznih ruku. Moraš priznati da je Parisova seka ljepotica.
HELENA: Ne znaš ti nju…samo namiguje i spletkari.
MENELAJ: Od kud bih ja znao ono što ti znaš.
HELENA: Nikad me snahom nije zvala i još mi se izrugivala.
MENELAJ: Ljubomorna je na tvoju ljepotu, barem je to jasno.
HELENA: Izmislila flert s Apolonom, onda ti je jasno kakva je lažljivica.
MENELAJ: Homer kaže da je prorokovala istinu i da je taj dar dobila od samog Apolona.
HELENA: Čak i ako je istina ali nije ništa dala niti mu rekla hvala.
MENELAJ: Tko bi znao vama ženama kako ćete se ponašati.
HELENA: Nemoj se ti brinuti za druge žene nego samo za mene!
MENELAJ: Ti si mi najveća i jedina briga, bila i ostala.
HELENA: Znam te još iz djetinjstva, samo si se oblizivao oko moje sestre Klitemnestre.
MENELAJ: Nemoj Helena i na sestru biti ljubomorna, zar te nisam oženio uz odobrenje tvog oca Zeusa?!
HELENA: Onda se tako ponašaj! Ja sam pouolimpijka a ti si obični smrtnik.
MENELAJ: Uvijek o tome vodim brigu, reci moje greške?
HELENA: Zašto je tvoj brat Agamemnon bio glavni zapovjednik svih ratnika a nisi ti?
MENELAJ: Moj baja voli se praviti važan a čula si kako je prošao.
HELENA: Ispada da se on više borio za mene nego ti.
MENELAJ: Borio se i Paris pa je dobio ono što je zaslužio.
HELENA: Nije meni do Parisa stalo nego mi je čudno da me Zeus nije izvukao iz nemilosti.
MENELAJ: To pitaj njega a ja mislim da bez njegove volje ne bi pobijedili…
HELENA: Mogao je on nešto učiniti i prije nego što ste krenuli u rat.
MENELAJ: Valjda je želio da se uvjeriš koliko je Paris neozbiljan.
HELENA: Kakav god da jest, Paris mi je udijelio više komplimenata za jedan dan nego ti od kad te znam.
MENELAJ: Toliko ti vjerujem a vidiš da nije istina sve što se priča.
HELENA: Što će naša kćerka Hermiona misliti o svemu a baš je prava djevojka?!
MENELAJ: To i mene zanima. Da nismo makar u Egiptu onoliko dangubili.
HELENA: To se i Parisu desilo, lađa je lutala po svome.
MENELAJ: Nije to slučajno, sve je dogovoreno na Olimpu.
HELENA: I ja mislim tako, moj Menelaje! Ne vrijedi da nas dvoje mudrujemo.
MENELAJ: Pravo veliš, ljepotice moja.
HELENA: Zar misliš iskreno ono što govoriš?
MENELAJ: Kakva bi to najljepotica bila da se nitko za nju ne otima.
HELENA: Vjeruj da me ljepota skupo košta: gdje god se okrenem svi gledaju u mene, lako je onima na Olimpu da nekoga nagovore.
MENELAJ: Nikad te više neću ostaviti bez moje kontrole, budi bez brige.
HELENA: Što ćemo s kćerkom, i za nju će se otimati?
MENELAJ: To je manji problem, ako je tko otme to je za nju bolje.
HELENA: Cijela će Sparta trpjeti ako tolike straže oko mene postaviš.
MENELAJ: Valjda sam i ja nekakvi heroj a čuvat ću te ne žaleći život. Ako poginem onda me nije briga što će s tobom biti.
HELENA: To sam željela da mi kažeš. Znači, dok si ti živ ja sam sigurna i tvoja!?
MENELAJ: A čija bi bila? Takva je sudbina i na Olimpu.
HELENA: Nemoj izazivati olimpijce, oni se pretvaraju i u ono što nisu.
MENELAJ: Na kraju se pokažu kakvi jesu.
HELENA: Nemaju oni kraja u svojoj vječnosti…Moja majka Leda baš se čuvala a Zeus se pretvorio u bijelog labuda.
MENELAJ: Znam Helena ali nije to bilo samo jednom.
HELENA: Kad je krenulo onda je kasno za kajanje.
MENELAJ: O tome sam puno mudrovao s tvojom sestrom Klitemnestrom, još dok smo bili djeca.
HELENA: Čuo si kakva je moja sestra: zabila je nož u leđa svom ljubljenom Agamemnonu, to od mene nisi doživio.
MENELAJ: Nije ona nego njezin ljubavnik, to su više sile tako odredile.
HELENA: Nemoj da je braniš, znam da ste i meni radili iza leđa.
MENELAJ: Moj brat Agamemnon puno je zgriješio: žrtvovao je vlastitu kćer, ostavio svoju ženu i išao se boriti za tuđu a robinjice su mu bile najslađi plijen.
HELENA: Nakon svega braniš moju sestru a to nisu čista posla.
MENELAJ: Tu ženu nitko ne razumije, često je sanjam u lijepom sjećanju.
HELENA: Čujem da joj se i djeca osvećuju i veću kaznu nije mogla dobiti.
MENELAJ: Što djeca znaju o čemu odrasli sanjaju.
HELENA: Jako sam začuđena: ne žališ svog brata a žališ moju sestru, to samo govori koliko me ne voliš.
MENELAJ: Znala mi je u snu reći da sam ja trebao biti njezin…
HELENA: Eno ti je pa se bori s njezinim ljubavnikom.
MENELAJ: Kaže da si ti trebala pripasti Agamemnonu.
HELENA: Od kud sad to?
MENELAJ: Jer ste obadvoje uobraženi, umišljate da ste olimpijci.
HELENA: Moj slučaj je nešto drugo i ne možeš me s nikim uspoređivati.
MENELAJ: Onoliki ratnici izginuli zbog tebe a ni jednog ne žališ.
HELENA: Nisam ih ja mrcvarila, to je muška ludost.
MENELAJ: Čut ćeš ti Zeusa što on misli o tebi!
HELENA: Čut će i on od mene, neću mu klečati na koljenima.
MENELAJ: To je vaš problem a ja moram misliti o Kraljevstvu.
HELENA: Što si smislio?
MENELAJ: Puno smo roblja doveli i treba ih zaposliti.
HELENA: Dobro si rekao…ne znam što će ti onolike robinjice?!
MENELAJ: Od muškaraca što je valjalo to se razbježalo, hvatali smo ono što se može a puno je i djece pa samo vrište i pište.
HELENA: Da nisi i Kasandru dobio u podjeli ratnog plijena?
MENELAJ: Od kud ja znam kad su sve iste. Moj baja Agamemnon je govorio da će Kasandra biti njegova.
HELENA: Počinjem i ja drugačije gledati na moju sestru Klitemnestru.
MENELAJ: Mogla si čuti da Homer sve više pjeva o vjernoj Penelopi, valjda je o tebi opjevao što je znao.
HELENA: Od kuda bi joj onoliki prosci da je tako vjerna!?
MENELAJ: Tim više, ni jedan joj nije uspio pomutiti razum.
HELENA: Svi oni njoj mute, ja ti kažem.
MENELAJ: Odisej još uvijek luta a tko zna da li je živ.
HELENA: Zar nisi čuo što Homer pjeva: da je Odisej u zatočeništvu nekih opasnih nimfi, valjda je i Penelopa čula nešto od toga.
MENELAJ: Odisej je mudar i laže kao konj: plaši se morskih nimfi a to je priča za malu djecu, negdje mudruje što ga čeka kod vjerne Penelope.
HELENA: Misliš da bi to moglo biti?
MENELAJ: To je više nego sigurno, znam ja njegove mudrolije.
HELENA: Moj Menelaje, da nisi i ti u strahu što te čeka kod mene?
MENELAJ: Ja sam nešto drugo, čuvao sam se samo za tebe.
HELENA (ustaje i izvodi plesne figure) : Nisam ni znala koliko si mudar.
MENELAJ: Stalo mi je do života i do tebe, prelijepa Helena!
HELENA: Živi bili pa vidjeli! Od lijepih priča se ne živi.
MENELAJ: Ja sam mogao imati robinjica koliko sam htio ali im nisam robovao, svojim očima sam vidio kako je prošao heroj Ahil.
HELENA: Čula sam da se za mene nije ni borio, ranjiv je on u glavu a ne u petu.
MENELAJ: Dok mu dođe iz pete u glavu!
HELENA: Ovo si dobro rekao, moj ljubljeni Menelaje!
MENELAJ: Pričaj kako ti je bilo za tih desetak godina ratovanja!?
HELENA: Najviše sam strahovala tko će pobijediti.
MENELAJ: Jesi li navijala za koju stranu?
HELENA: Moram ti reći da si pokvaren kad takvo pitanje postavljaš.
MENELAJ: Oprosti! Želio sam čuti od tebe jer ima svakakvog nagađanja.
HELENA: Na kraju krajeva, pripala bih pobjedniku a da mene nitko ništa ne pita.
MENELAJ: Ja te ipak pitam, kud si naginjala?
HELENA: Sad si još pokvareniji. Ja sam Parisa namjerno iscrpljivala samo da izgubi rat, zar mi je to hvala što sam se toliko žrtvovala.
MENELAJ: Homer pjeva da si i glavnog heroja Hektora imala u planu…
HELENA: Tim više, to je dokaz koliko sam mislila na moje ahejce a spartance pogotovo.
MENELAJ: Nismo morali toliko ginuti, da smo bili strpljivi dok ih ti središ.
HELENA: Udruženim snagama postigli smo više za kraće vrijeme, ne očekujem da mi daješ ratničke zasluge.
MENELAJ: Kako si im otkrila ranjivo mjesto?
HELENA: U zatvorenom Gradu ostali smo bez hrane, uz svu opasnost šetala sam se po gradskim zidinama ne bi li vam poslala jasnu poruku.
MENELAJ: Bilo je ratnih švercera i nismo se mogli osloniti na taj adut, pogotovo što je Troja bogata zlatom.
HELENA: Imala sam još neke adute a to mi pogotovo nećeš vjerovati…
MENELAJ: Ne možem znati dok mi ne kažeš.
HELENA: U blizini Grada primijetila sam morski tjesnac a kažu da je iza toga neko Crno more.
MENELAJ: Oprosti Helena, mi smo ratovali na zemlji punoj pašnjaka.
HELENA: Tim više: Trojanci su vješti gusari na moru a na kopnu ne znaju ratovati, skrivaju se iza gradske kapije.
MENELAJ: Moraš priznati da je Odisej jako mudar: napravio Konja većeg od kapije, morali su rušiti i dio zidina.
HELENA: E moj Menelaje, slabo si ti razumiješ u ratovanje. Kapija je davno otvorena jer ne bi mogli drugačije preživjeti, Odisej je ispao najveći Konj!
MENELAJ: Što to pričaš Helena kad Homer pjeva drugačije!?
HELENA: Ništa ti ne razumiješ moj Menelaje. Zar još uvijek ne shvaćaš gdje je krenuo Trojanski rat?!
MENELAJ: Ti si ga pokrenula jer si najljepša žena na svijetu.
HELENA: Sitna sam ja riba kakvih ima komada.
MENELAJ: Ti si za mene sve na svijetu i gotova priča!
HELENA: Lijepo mi je čuti ali nije sve u tome.
MENELAJ: Ti se Helena praviš pametnija nego što jesi.
HELENA: Nisam ja pametna ali ni drugi nisu. I olimpijci udaraju u zid!
MENELAJ: Ne miješam se u njihovu politiku, ja sam obični smrtnik.
HELENA: Zato ja nisam i znam malo više od tebe.
MENELAJ: Pričaj ako ti nije lijeno.
HELENA: Moj ćaća Zeus došao je u škripac i mene žrtvovao.
MENELAJ: Zašto baš tebe?
HELENA: Nije se mogao odlučiti koja je najljepša na Olimpu i onda mene stavio na iskušenje.
MENELAJ: I Homer kaže da si najljepša žena na svijetu.
HELENA: Kaže Homer i puno više, čak da sam najveća kurva.
MENELAJ: Tako što nisam čuo.
HELENA: Zašto pjeva o vjernoj Penelopi a o meni zašutio?
MENELAJ: To i mene čudi, mogao je pjevati kako nam je sada lijepo!
HELENA: Onda ti pjevaj ako ti je lijepo.
MENELAJ: Zar tebi nije lijepo?
HELENA: Što se to promijenilo da mi bude lijepo?
MENELAJ: Mislio sam da nam bude kao nekada.
HELENA: Zar nisam gunđala i nekada?
MENELAJ: Očekivao sam da ćeš biti još pametnija.
HELENA: Kako da budem pametnija kad su vremena sve teža, svakim danom sam starija i jadnija da je i Homer digao ruke od mene.
MENELAJ: Što da ja kažem koji sam uvijek bio nitko i ništa?
HELENA: Ne znam da li ti je to lijepo. Odisej je sam sebe proglasio da je Nitko a baš misli da je mudar.
MENELAJ: Nije mu to mudro a on je mislio zavarati druge.
HELENA: I ti se zavaravaš, postajem ti veći problem od Kraljevstva.
MENELAJ: Znaš Kraljice Helena, dok imam tebe imam i Kraljevstvo!
HELENA: Nemaš ti ni jedno ni drugo!
MENELAJ: Ne mogu vjerovati, tako mi Zeusa!
HELENA: Zeus je iznevjerio mene a da neće tebe.
MENELAJ: Zeus nas je vratio na nekadašnje pozicije a ti pričaj što hoćeš.
HELENA: Kraljevstvo u Sparti je moje a takvih kao ti imam koliko hoću pa ti pričaj što hoćeš.
MENELAJ: Ne može se svatko kraljem zvati.
HELENA: Na koga ja uperim prstom, da ti bude jasno!
MENELAJ: Ima tu nešto: moj baja Agamemnon bio je u svom kraljevstvu pa ga opet žena sredi, baš ste vi spartanke nezgodne.
HELENA: Valjda nećeš reći da ja nisam zgodna?! Sudbina je u rukama žene i to dobro zapamti od mene!
MENELAJ: Vjerujem ti Helena više nego što misliš!
HELENA: Nakon svega što misliš?
MENELAJ: Čini ono što ti je po volji, samo da ti se ne zamjeram.
HELENA: To volim čuti! Postaješ najveći mudrac u cijeloj Heladi.
MENELAJ: Nakon svega, što si odlučila?
HELENA: Ostaješ Kralj u mojem kraljevstvu! Jesi li zadovoljan?
MENELAJ: Nitko nije sretniji od mene!
HELENA: I to volim čuti, ne volim pod silu koliko god sam silna.
MENELAJ: Što misliš kako će Odisej proći?
HELENA: Vratit će se kao prosjak a onda možeš misliti što ga očekuje.
MENELAJ: Lijepo ti stoji kruna Kraljice na glavi.
HELENA: Kraljica je glavna pčela i zato je med sladak.
MENELAJ: Moja Kraljice najljepša, ja sam se tek sada zaljubio kako treba.
HELENA: Sve sam ja to znala još dok sam bila mala: moja majka zaludila je i samog Zeusa a Kralj je na sve pristao, treba i meni takav kao što si ti.
MENELAJ: Baš smo se našli, draga Helena, da ne može bolje.
HELENA: Došao si kao siroče u moje Kraljevstvo a onaj tvoj baja malo je zaboravio, nije moja sestra gora od mene i lijepo si o njoj govorio.
MENELAJ: Baš ste prave kraljice!
HELENA: Ja sam išla u Troju da osvojim još jedno kraljevstvo a moja sestra osvojila je Mikenu, tako ćemo nastaviti dalje.
MENELAJ: Koji je ratni pohod slijedeći na redu, ako smijem znati?
HELENA: Dobivaš lakši zadatak a za onaj teži ja ću se pobrinuti. Kreni na Kretu jer to je tvoja djedovina.
MENELAJ: Tako sam i mislio, zato sam žurio na sprovod.
HELENA: Ja ću se pozabaviti Atenom kad se tako prave pametni, još će me doći moliti da ih odeš osvojiti.
MENELAJ: Ja sam znao da ćeš ti Parisa sama pobijediti, zato sam se malo izmakao i ostavio tebi slobodan prostor.
HELENA: Bolje nego da dobiješ nožem u leđa.
MENELAJ: Ostala kraljevstva sama će se predavati kad vide u Heladi kako se to redi.
HELENA: Tu je i naša kćerka Hermiona, valjda će i ona nešto poduzeti.
MENELAJ: Onda je slijedeća na redu Itaka: imaju sina jedinca i samo Hermionu treba usmjeriti, o tome sam s Odisejem već mudrovao.
HELENA: To me pogotovo veseli: ona vjerna Penelopa izgubit će sve adute, opet će Homer o meni pjevati.
MENELAJ: Ti si Helena najljepša i najmudrija žena na svijetu!
HELENA: Vidiš da znaš pjevati samo kad hoćeš.
MENELAJ: Ja sam ostavio škrinjicu zlatnika da ti se nađe pri ruci.
HELENA: Tako se Paris lakše ulovio na udicu.
MENELAJ: Nisi ti Helena kurva što misliš na cijelu Heladu.
HELENA: To je samo početak, iza Tartara kriju se nova prostranstva.
MENELAJ: Nigdje nam kraja! Jedino mi je žao što sam smrtnik.
HELENA: Zato moram misliti umjesto tebe i pamet u glavu. Ja ću se pobrinuti za mudrog Odiseja a ti uzmi na red vjernu Penelopu.
MENELAJ: Onda je sin jedinac pogotovo osvojen.
HELENA: I oko njega ću se žrtvovati, imam više praktičnog iskustva.
MENELAJ: Što misliš Helena, da li tako rade i na Olimpu?
HELENA: Oni su još gori, tamo se ne zna tko koga i zbog čega.
MENELAJ: Homer je nešto javno otpjevao i čudi me da ga Zeus nije kaznio.
HELENA: Nemaju oni kulture kao mi, što im je na umu to na drumu…
MENELAJ: Zato se Zeus nije odlučio koja je najljepša.
HELENA: Afrodita ih zaluđuje gore nego ja tebe, iako je baba ali je vječna.
MENELAJ: Ona Zeusu dođe tetka.
HELENA: To ti je to a njegove sinove mota oko malog prsta.
MENELAJ: Zbog zlatne jabuke i došlo je do Trojanskog rata, ne znam što je Zeus time želio poručiti!?
HELENA: Sve se to dešava na svadbi morske nimfe Tetide, čini mi se da je u igri kurvinska politika jer su je udali za smrtnika.
MENELAJ: Tim više, koji je Zeusov interes da se pravi lud?
HELENA: Nešto mu ne paše na samom Olimpu i morat ću ga priupitati.
MENELAJ: Lako je tebi Helena kad sve možeš!
HELENA: Tebi je još lakše, ne moraš ništa misliti nego samo gledaj u mene.
MENELAJ: Noći su mi duge jer te ne mogu ni gledati.
HELENA: Ja sam mislila da ti mene vidiš po sjećanju, čak i u mraku.
MENELAJ: Vidim ja tebe ali ne mogu vjerovati da je istina dok te ne opipam.
HELENA: Nema problema moj ljubljeni Menelaje! Idemo u bračnu ložnicu pa me pipaj koliko hoćeš.
MENELAJ: To mi je najdraže čuti!
HELENA: Nemoj mariti kad je noć a kad je dan, što je stvarnost a što san. Tvoja Helena mora ti svijetliti kad god ti padne mrak na oči.
MENELAJ: Tko te ne bi volio kad mi tako pogađaš želje.
HELENA: Ja ti kažem da vjerna Penelopa nije bolja od mene, čak zamišlja more prosaca a meni je dovoljan jedan po jedan.
MENELAJ: Idemo hitno kćerku udavati da se uvjerimo na licu mjesta.
HELENA: Valjda idemo prvo u bračnu ložnicu, već ti je Penelopa draža od mene.
MENELAJ: Oprosti Helena, moram se uštipnuti da se uvjerim da li ja to sanjam…

ZAVJESA


2. HELENA NA OLIMPU

Za ovaj prizor scenografija nije zahtjevna osim odjeće likova. Zeus hrče u nekoj sjedeljci s naslonom, podalje je neki otoman a ispod njega se naslućuje rupa. Na scenu Helenu dovodi Hermes, Helena ima povez na očima…

HERMES: Evo ljepotice Helena dovedoh te do tvog Zeusa.
HELENA: Ništa ne vidim ali čujem da hrče.
HERMES: Nanjušit će on tebe samo moraš imati strpljenja.
HELENA: Ja sam mislila da on nikad ne spava.
HERMES: Kad ne spava još se više zajebava.
ZEUS (budi se): Što se to dešava u mojoj blizini?
HERMES: Vrhovni gromovniče Zeuse, doveo sam ti tvoju kćerku Helenu na oglede, ako se sjećaš koja je to.
ZEUS: Lijepo od nje što se ćaće sjetila! Skini joj povez s očiju da se nagledam njezine ljepote.
HELENA: Hvala ti Hermes, još ćemo se vidjeti na rastanku. (trlja oči)
ZEUS: Ti Hermes idi svojim putem a ti Helena dođi malo bliže!
HELENA: Konačno te prepoznajem mili oče! Kad bih ti mogla sjesti u krilo kao nekada, pamtim kao da je jučer bilo.
ZEUS: Drago mi je da pamtiš iako se nismo dugo vidjeli, još si mi ljepša nego nekada.
HELENA: To je tvojom zaslugom jer nam je genetika ista iako mi ne daš u krilo.
ZEUS: Proglasit će nas kompleksašima, ovo su luda vremena.
HELENA: Ne znam što se toliko skrivaš, jedva pronađoh taj tvoj Beč.
ZEUS: Nemoj to nigdje da pričaš nego potiskuj, ova mi baza odgovara kad nemam bolje.
HELENA: Čula sam da svašta radiš na otomanu, zašto sada sjediš?
ZEUS: Otoman mi je dosadio jer mi znaju mušterije zaspati.
HELENA: Zar otoman nije tome namijenjen?
ZEUS: Ne znaš ti dijete moje što ja sve radim…primam samo fine dame a to je jako naporno.
HELENA: Da li Afrodita dolazi na tvoj tretman?
ZEUS: I ona mi je dosadila, samo histerizira a znam da joj ništa ne fali.
HELENA: Da mi je znati hoćeš li mene primiti, toliko te milenija tražim!?
ZEUS: Reci ćaći što tebi fali?
HELENA: Nema više kavalira kao što je bio moj ljubljeni Menelaj i onaj čobanin Paris.
ZEUS: Kako nema? Valjda ih nisi prekrižila…
HELENA: Odavno sam ih sahranila a što dalje sve gore.
ZEUS: Dok se bolje razbudim smislit ću nešto, imam lijek za sve probleme.
HELENA: Ja nemam vremena čekati, i kćerka mi udara konkurenciju.
ZEUS: I ti si svojoj majci a tako mu dođe, znam da to izaziva bore na licu ali ti se sasvim dobro držiš.
HELENA: Nemoj me povlačiti za jezik, udaram šminku a znaš koliko to košta.
ZEUS: Valjda nešto i zaradiš kad se toliko žrtvuješ!?
HELENA: Hoću da se za mene otimaju kao nekada i ne pitam što šta košta!
ZEUS: Dijete moje ti si jako složen slučaj, morat ću sazvati stručni konzilij.
HELENA: Nekad mi je pomagao onaj čudesni napitak iz Egipta, mislila sam da ti imaš nešto i bolje.
ZEUS: Zagubljen je recept pa moram izmišljati nešto novo, faraoni se povukli u piramide i odnijeli tajnu.
HELENA: Nemoj da mi prodaješ fraze, zašto se ti tako dobro držiš?
ZEUS: Zar ti tako izgledam?
HELENA: Takvog sam te upamtila.
ZEUS: Ja sam zaustavio vrijeme ali da ti ne objašnjavam tu formulu.
HELENA: Onda i mene zaustavi, zar puno tražim?!
ZEUS: Ja sam nešto drugo iako smo slični, nešto ćemo iskemičariti.
HELENA: Možeš ti samo ako hoćeš…kad si sebi osigurao vječnost onda meni daj barem pola od toga.
ZEUS: Ne znaš ti moje probleme, u vječnosti moram trpjeti i ono što ne valja.
HELENA: Rekao si da u Beču rješavaš sve probleme.
ZEUS: To se tako kaže da ljepše zvuči. Pozvat ću glavne olimpijce da čujem njihovu analizu, sintezu moraš sama napraviti.
HELENA: Neizmjerno sam ti zahvalna da mi ukazuješ takvu čast, budi siguran da te neću obrukati.
ZEUS: Nemoj umišljati da si na olimpijskom nivou, tebe posebno volim što si najljepša žena na svijetu ali ti si ipak smrtnica.
HELENA: Olimpijci su moj uzor i nemoj razvlačiti tretman.
ZEUS (vadi mobitel iz džepa): Halo Hermes, sakupi uži kabinet ali ne moraju lomiti noge!
HELENA: Što da radim oče Zeuse ako mi se koji olimpijac bude nabacivao?
ZEUS: Mi ćemo napraviti analizu tvoje psihe i na osnovu toga zaključi sama.
HELENA: Tako sam i mislila da činim sve po slobodnoj volji.
HERA (banuvši iza zavjese): Koja ti je sad ovo frajla, barabo kompleksirana?!
ZEUS: Nemoj Hero histerizirati, to mi je kćerka prelijepa Helena.
HERA: Zar ti nije dovoljno što si joj mamicu sredio, sad se i na kćerci naslađuješ.
ZEUS: Znam da si prisluškivala ali si krivo razumjela. Uključi mobitel, Hermes te traži i ostani gdje jesi.
HERA: Oprosti prečesti Zeuse, vidiš kakva je biometeorološka situacija. Drago mi je da je Mala tu a to smo davno legalizirali.
HAD (dolazi istim putem): Nije li to prelijepa Helena?!
ZEUS: Eto Helena, imaš čast da te i Had vidi. On rijetko dolazi među olimpijce i to tajnim kanalima.
HAD: Ona dvojica u mom podzemlju samo zavijaju o najljepšoj ženi na svijetu.
HELENA: Baš bi ih voljela vidjeti da ih upitam za junačko zdravlje.
ZEUS: Ti si Helena važnija mačka nego što sam mislio.
AFRODITA (ulazi s druge strane pozornice): Helenče, jesi to ti?
ZEUS: Kako si mi prepoznala kćerku od prve?
AFRODITA: To je moja škola po ljepoti, bila je najbolja učenica!
HELENA: Hvala teta Afrodita!
AFRODITA: Dođem ti baba ali nema veze.
HELENA: Onda još više hvala kad se tako lijepo držiš.
POSEDON(ulazi gdje i većina): Kakav saftan komad!
ZEUS: Nemoj baja da prostariš, to mi je kćerka Helena.
POSEDON: Kao da ne znam, ljepša je od mojih nimfi.
ZEUS: Gdje je Atena, uvijek je moramo čekati zadnju!?
HERMES(proviruje kroz zavjesu): Nešto mudruje a to ne miriše na dobro, samo što nije…
ATENA (ulazi pompezno na isti ulaz): Rečeno je da ne lomimo noge. To je neka moja seka ali bez ljubljenja!
ZEUS (pomirljivo): Bitno je da smo na okupu. Moja kćerka Helena očekuje od nas stručnu pomoć, slabo se razumijem u te ženske mušice i tko može neka pomogne!
AFRODITA: Što joj fali?
ZEUS: Kaže da je vlak prošao a to mi ne izgleda uvjerljivo.
AFRODITA: Sve mi je poznato, svježe snage čekaju svoju priliku.
HELENA: Hvala teta Afrodita!
ZEUS: Kaže da nema više čobana kao što je Paris a na Menelaja pogotovo ne računa, ozbiljno sam zabrinut.
AFRODITA: To je to, treba nešto novo u vremenu.
HERA: Ja mislim da se ona prenemaže! Kako je za mene Zeus vječan a ona bi samo nešto mijenjala!?
ZEUS: Nemoj Hero sve suditi po sebi, shvati da ima svakakvih slučajeva.
HAD: Moramo izvršiti dubinske pokuse a to je najbolje u mom podzemlju.
ZEUS: Nemoj baja u toliki mrak, zar nema nešto elegantnije?!
POSEDON: Nudim podvodnu masažu a galebova se nađe.
ZEUS: Ti si baja neozbiljan, nije Helena bilo kakav komad.
AFRODITA: Treba kombinirati više tehnika da Heleni ne bude monotono.
ZEUS: Onda kombinirajte ali ja svoje dijete ne dam od sebe dok nisam siguran da je terapija uspješna.
HERA: Premili Zeuse, ti jesi primarius ali nemoj sve monopolizirati. Slušaj glas većine a tvoja riječ je zadnja.
HERMES(ulazi odlučno): Kao šef Kabineta moram znati do kud ste stigli, arhiva ne može ostati prazna.
ZEUS: Još da čujemo Atenu pa ćemo na glasanje!?
ATENA: Moja seka Helena ne pripada ni ovamo ni tamo, ona je nešto treće…
ZEUS: Onda je slučaj složeniji nego što izgleda.
ATENA: Znam još dok je bila mala kako se prenemagala a nije ona kriva…
ZEUS: Mamu ti tvoju, znam na čega ciljaš. Do kad ću ponavljati da sam se opoštenio i nemojte ponavljati što je nekad bilo.
HERA: Sad ti se Zeuse omaklo ono što najviše tajiš: opsovao si Ateni mamu a to nisu čista posla, nama prodaješ fraze da je rođena iz tvoje glave.
ZEUS: Baš si Hero naporna, sad je na redu Helena a moj slučaj možemo posebno analizirati jer nije tako hitno.
HERA: Samo kažem da si se u Beču još više obarabio a ja neka ti budem tajnica.
ZEUS: Zar si morala otkrivati lokaciju pred ovom jadnicom Helenom?
HERA: Nisi ni ti morao otkrivati na koja vrata ulazi Afrodita.
ZEUS: Gotova diskusija i idemo na glasanje!
HERMES: O čemu će te glasati kad niste usuglasili stavove?
ZEUS: Onda Helena reci što misliš o svemu?
HELENA: Svima sam zahvalna i ne znam tko je pametniji. Najradije bih krenula od Hadovog podzemlja da se suočim s onim barabama – Menelajem i Parisom.
ZEUS: Izabrala si najgoru varijantu ali to je tvoj problem. Kako ćemo to tehnički riješiti?
ATENA: Nemoj Zeuse da se opet praviš lud, zar nemaš tajni prolaz!?
ZEUS: Ispod otomana imam rupu za hitne konzultacije s Hadom, ne znam kako će Helena sići a da ne tresne.
POSEDON: Imam mornarske ljestve, ja ću je spustiti a Had će dočekati.
ZEUS: Hvala vam braćo ali to će dame shvatiti dvosmisleno.
HERA: Nemoj Zeuse sve po sebi suditi, od kud ti znaš što dame misle.
AFRODITA: Baš je uzbudljivo, treba vršiti pripreme.
HELENA: Brine me kako da se obučem a da ih ne šokiram.
HERA: Dat ću ti moju vjenčanicu: izgledat ćeš nevino, Zeus je vječan pa mi više nije potrebna.
ZEUS: Ti si Hero konstruktivna samo kad hoćeš.
HERA: Nisam kao Afrodita da zavodim dugmićima i minićima.
AFRODITA: Baš si Hero zaostala, nemaš pojma kad su haremi patentirani.
HERA: Znam ja puno toga. Ja sam prva uz prvog a ti si mu puno bliža.
AFRODITA: Ne znam da li će Posedon biti zadovoljan tvojom vjenčanicom, njegovi zahtjevi su visoko rizični.
HERMES: Idem odvesti Helenu da joj uzmem mjeru.
ZEUS: Volim što ste poslovni, ako prođe sve kako treba bit će talambasa.
HAD: Idem pripremati generalnu ceremoniju dočeka. (odlazi)
ZEUS: Had ima tajne prolaze a neće da otkrije.
POSEDON: Imat ću trenaž s Helenom, toliko će te me razumjeti.
ATENA: Hera i Afrodita koriste gužvu za međusobni obračun.
POSEDON: Ti si Ateno provokator, zar moraš govoriti ono što je svima jasno.
HELENA (istrčava u vjenčanici): Što kažete na ovo?
AFRODITA: Kažem da se od toga moglo napraviti dvije vjenčanice.
POSEDON: I ja mislim tako, može negdje zapeti.
ZEUS: Reci Hero da li se može odrezati?
HERA: Takva je nekad moda bila, Afrodita ionako kaže da sam zaostala.
ZEUS: Reži baja koliko te volja, samo da bude efektno!
POSEDON: Rezat ću kud me ruka ponese, to je Helena za tvoje dobro.
HELENA: Onda dobro, znam ja biti poslušna.
HERA: Afrodita bi to još razrezala po dužini da se bolje provjetrava.
AFRODITA: Nisam ja kriva što tvoji sinovi tako vole, što ih nisi bolje odgojila.
HERA: Ne mogu ja nikog odgojiti kad ni Atena nije odgojena.
ATENA: Nemoj me Hero povlačiti za jezik, sve je zbrkano u tvojoj glavi.
ZEUS: Ovo si Ateno dobro rekla!
HELENA: Vama je olimpijcima uvijek zabavno.
ZEUS: Kad nam već znaš lokaciju, od sada si i ti Helena u našim redovima.
HELENA: Nitko sretniji od mene, to mi je bio životni cilj.
AFRODITA: Pazi Helena, kad se vratiš iz Podzemlja moraš sve referirati u originalu.
HELENA: Samo ako preživim nitko me neće zaustaviti.
ZEUS: Nemoj dugo čekati, znaš da smo radoznali.
AFRODITA: Dobro osluškuj što tračaju o meni, možda ti neće sve reći u lice nego će mene ogovarati.
HELENA: Dobro ću pamtiti sve što je vrijedno. Možda ću vidjeti i majku Ledu, tko zna što će Had sve odobriti.
AFRODITA: Pokušaj nekako doći do heroja Ahila i pitaj ga zašto se za tebe nije borio, to me osobno zanima.
ATENA: Ako sretneš Kasandru pitaj je što je to ona prorokovala.
HELENA: Imate puno pitanja i da li ću sve zapamtiti.
HERA: Samo se ti drži svog zadatka, Menelaj i Paris su najbolji svjedoci.
POSEDON: Evo ti Hero sve što je ostalo, da imaš i ti uspomenu od svoje vjenčanice.
AFRODITA: Nemoj zaboraviti pitati Parisa da li bi se još otimao za tebe.
HELENA: To me posebno zanima!
ZEUS: Perzefona ti je neka seka, valjda nije zaboravila.
POSEDON: Zapamti Helena da sve kreće iz mora i oceana, iako ideš u podzemlje zamisli da plivaš u vodi.
HELENA: Baš se trudim ali već sam smućena, kad se vratim onda ćemo analizirati sve u detalje.
ATENA: Da li ćeš primijetiti detalje? Puno investiramo u tebe i očekujemo povratnu informaciju, nije to obični turizam.
AFRODITA: Na Zeusovom otomanu svačega se sjetim, kad ustanem puno toga zaboravim i onda moram sve iz početka.
HERA: Ne stignem na tretman kolika je gužva na otomanu.
ZEUS: Koga tretiram više nego tebe Hero, praviš se luda i nikad ti dosta.
HELENA: Nekad sam i ja na otomanu bila puno zdravija.
ZEUS: Dao sam nacrt da mi naprave kauč, na njemu se puno bolje ljuljuška.
POSEDON: Zato ti kažem Helena da kod mene u moru svašta ima i navrati kad stigneš.
AFRODITA: Sve su to iste tehnike samo je razlika u finesama, meni je bitno da prakticiram bilo koju jer mi smiruje živce.
ATENA: Helena je prava vrtirepka i mogla bi u podzemlju uzbuditi duhove.
HELENA: Samo treniram kondiciju! (često se vrti u krug a odjeća je oskudna)
HERA: Ja sam sanjala da je dolje veći kupleraj nego gore.
ZEUS: Nerado zalazim dolje jer mi je zagušljivo, Hadove informacije su dvosmislene i zato Helena budi objektivna.
HELENA: Valjda me neće ostaviti na vječnom boravku!?
ZEUS: Ne brini dijete moje, ja bih se išao osobno boriti za tebe kad bi trebalo a baja Posedon zna i više.
HELENA: Uzdam se u vaše bratstvo i jedinstvo a meni kako bude.
ATENA: Imaš sreću da je Mjesec u punini pa ćeš biti lakša.
HERA: Zato sam ja ovako smušena, samo da ne poletim.
ZEUS: Bilo je i meni čudno od kud me Helena baš sada pronađe.
HELENA: Nešto me nosilo a Hermes me donio na lice mjesta.
POSEDON: Idemo Helena trenirati spuštanje iza otomana!
HELENA: Što se mora nije teško. Samo me dobro pridrži u početku!
ZEUS: To je prestrašno, moram zažmiriti!
AFRODITA: Malo ćeš se preznojavati!
HELENA: Stvarno grije odozdo!
POSEDON: Ne smiješ preskočiti ni jednu prečku!
HERA: Posedon koristi gužvu a tako i treba!
ZEUS: Tebi Hero svašta na pamet pada a ja neka žmirim
AFRODITA: Zeus se uživio kao da je on odgovoran za cijelu operaciju.
ZEUS: To je moje dijete, mamicu joj njezinu!
HERA: Zeus bi se pretvorio u bijelog labuda da već nije ispao budala.
ATENA: Ne znam što će Hermes napisati u arhivu?!
HERMES: Napisat ću da je bilo kao u snu!
ZEUS: Blizu je tome i zato ću otvoriti oči.
HELENA(izlazi iz rupe): Samo da se ne probudim dok se vratim!
POSEDON: Had javlja da je sve spremno!
HELENA: Onda sam i ja spremna!
ATENA: Pazi da ne uprljaš haljinu, ideš pred svoje kavalire!
HELENA: Valjda će mi oprostiti ako negdje uprskam.
AFRODITA: Misli ti na svoju glavu jer ni tebe nitko ne žali.
HELENA: Hvala Afrodita, ohrabrila si me kad je najpotrebnije.
AFRODITA: Ti si moje suho zlato od jabuke!
ZEUS: Sretno ti bilo dijete moje!
HERA: Što to Posedon radi?
POSEDON: Malo je masiram da joj mišići ne zahrđaju.
ZEUS: Nemoj baja da razvlačiš tretman više nego što treba.
POSEDON: Ja odgovaram za svoj posao!
AFRODITA: Tako je! Da ne mora netko popravljati.
HELENA: Pozdravljam se društvo s vama!
HERMES: Stvarno je upala u rupu!
HERA: Mogu li ja Zeuse sada na otoman?
ZEUS: Vidiš da sam u velikim brigama. Čekaj dok izliječim Helenu.
HERA: Nemoj dozvoliti da se Afrodita gura preko reda!
ZEUS: Moj baja Posedon veći je stručnjak po nekim pitanjima.
AFRODITA: Meni je svejedno a vi se dogovorite!
POSEDON: I ja sam na čekanju dok se Helena vrati.
HERMES (ozbiljno se ushodao): Tko će to dočekati a ja moram odnijeti Helenu iz Beča na svojim leđima.
ATENA: I ja ću početi vrištati!
ZEUS: Onda Hermes pozovi Apolona da smiruje strasti!
ARFODITA: Za svaki slučaj pozovi još kojeg rezervnog igrača.
ZEUS: Nemojte me smetati u meditaciji. Razlaz!!!

 

ZAVJESA


3. HELENA U PODZEMLJU HADA

Za ovaj prizor posebno je važna rasvjeta: snop svijetla stalno je usmjeren prema Heleni koja sjedi na ljuljački, Menelaj i Paris sjede na klupici nasuprot Helene na udaljenosti oko tri metra i više su u sjeni. U početku će Perzefona praviti društvo Heleni a Had je nevidljiv i jedino se zvučno oglašava.

PERZEFONA: Stigla si Helena do svoje seke, Had je nevidljiv ali nemaš brige jer je svud prisutan.
HELENA: Nije bilo teško kako sam se nadala, postala sam sama sebi lakša.
GLAS HADA: Ovdje su drugačiji fizikalni uvjeti ali ćeš se privići.
PERZEFONA: Imamo ljuljačku za tebe jer nemamo ništa udobnije, ja ću te dovesti jer još ne vidiš svojim očima.
HELENA: Reci mi Perzefona kako se snalaziš i da li na gornji svijet izlaziš?
PERZEFONA: Bude me svuda ali ovdje je moja sudbina. Had mi dozvoljava da slobodno šetkam i tako me osvojio za sva vremena.
HELENA: Znači, i ti sve činiš po slobodnoj volji!?
PERZEFONA: Kako sam ti rekla a može i Had potvrditi.
GLAS HADA: Odgovara činjenicama.
HELENA: Ovo govorim jer i meni je slobodna volja najbolja.
PERZEFONA: Od kad sam to izborila više nisam histerična.
HELENA: Homer je proglasio da si ti oteta na silu, što kažeš po tom pitanju?
PERZEFONA: Svašta se priča i Homer je donekle u pravu: ja sam dobrovoljno oteta a naravno da sam se malo branila, da mi nije lijepo već bih otišla.
HELENA: Možda tako govoriš jer te Had čuje. I mene otimaju ali mi nigdje nije tako lijepo, ubrzo mi postane monotono.
PERZEFONA: Nisi još naišla na pravog, i ja sam dugo čekala svoju sreću.
HELENA: Kako naići na pravog kad su svi isti? Znaš i sama do čega im je stalo.
PERZEFONA: Imam ja rezervnog igrača u liku narcisa Adonisa a njemu nije ni do čega stalo.
GLAS HADA: Oni su zaljubljeni sami u sebe i tako se razumiju.
HELENA: Ovo mi je važan adut za vlastito zadovoljstvo.
PERZEFONA: Ti si najljepša žena na svijetu i to komplicira tvoju dramu: ni jedan ti nije dovoljno dobar, na kraće staze još nekako zažmiriš.
HELENA: Dobro si rekla! Moram ih mijenjati kao cipele da osjetim zadovoljstvo.
PERZEFONA: Meni ne trebaju ni cipele nego hodam bosa a centralno grijanje stalno je uključeno.
HELENA: Na gornjem svijetu bude rosa pa moram nešto obuti.
PERZEFONA: Ja letim iznad oblaka i ništa mi ne smeta.
GLAS HADA: Moje dame, vašoj priči nigdje kraja. Stižu kavaliri i sjedni Helena na ljuljačku!
PERZEFONA: Ne smije te se dodirivati da ne dođe do kuršlusa. Ja odoh.

Menelaj i Paris sjeli su na klupicu

PARIS: Što veliš Menelaje zašto nas je Had ovamo poslao?
MENELAJ: Valjda da gledamo ovu mačku što se ljuljuška.
HELENA: Dečki, vi ste stigli! Poznajem vas po glasu.
PARIS: Ne znam da li sanjam ali ova mi liči na Helenu.
MENELAJ: Ne mogu vjerovati a i meni tako izgleda.
HELENA: U pravu ste kavaliri moji. Vidite svoju Helenu u originalu.
PARIS: Nećemo se valjda tući zbog nje?!
MENELAJ: Ne pada mi na pamet. Jedva sam se riješio njezinih fantazija.
HELENA: Ničemu se ne čudim ali vas dvojica djelujete prilično neobično, kao da ste se pomirili sa sudbinom.
MENELAJ: I ti ćeš se pomiriti kad ovdje dođeš i malo uvući jezik.
HELENA: Ja sam došla ali u kratku posjetu. Zar mi nemate nešto ljepše reći?
PARIS: Ti Helena imaš veze i poznanstva na samom Olimpu ali neće ni to vječno trajati.
HELENA: Zato sam i došla da vidim običaje ovog svijeta a od vas dvojice nisam imala boljih kavalira.
MENELAJ: To je lijepo od tebe i oprosti što smo nekulturni.
PARIS: Ja bih se rasplakao od sreće.
HELENA: Možete vi biti fini samo kad hoćete. Imam zadatak s Olimpa da nešto saznam za heroja Ahila i zašto se nije za mene borio?
MENELAJ: Valjda je pametniji od nas dvojice!?
HELENA: Opet ste nekulturni ali nema veze.
PARIS: Možda ću biti još nekulturniji ali moram ti reći. Nas dvojica smo bili tvoji robovi a Ahil je imao svoje robinjice, u tome je sva priča.
HELENA: I to je nešto. Pričajte mi nešto ljepše!
PARIS: Lijepa si Helena kao što si i nekad bila!
HELENA: To mi je drago čuti.
MENELAJ: Nije ti lijepo što nas zavodiš u toj sirotinjskoj haljini.
HELENA: To je Herina vjenčanica, malo skraćena. Samo da vidite do kud sam stigla u svojoj karijeri.
PARIS: Tebi sve lijepo stoji a Menelaju je nezgodno jer si mu zakonita žena.
HELENA: Neću mu valjda vječno biti žena? Ostavio me kad je najpotrebniji.
MENELAJ: Drago mi je da smo raskrstili i neka svatko vodi svoju brigu.
HELENA: Ni to mi ne odgovara. Mogao si makar reći hvala za sve što sam ti pružila u životu.
MENELAJ: Ako ti to nešto znači, hvala ti gdje čula i ne čula!
HELENA: Od hvale se ne živi.
MENELAJ: Onda ti još više hvala!
HELENA: Znam ja kud ti smjeraš, da što prije dođem u vaše društvo.
PARIS: Baš nam je Helena monotono bez tebe.
HELENA: Nemoj Paris ni ti folirati. Zašto si zakazivao na bojnom polju?
PARIS: Gubio sam moral iz više razloga…
HELENA: Reci neki od razloga!?
PARIS: Gubio sam snagu jer su ratne rezerve bile sve slabije.
HELENA: Kako se tvoj brat Hektor onako herojski borio i nije gubio snagu?
PARIS: Nije mario za vlastitu ženu i samo u tebe blenuo.
HELENA: Znači tako!? Onda Menelaje imam i ja ratne zasluge.
MENELAJ: Parisa si sredila u ratu a mene u miru. Rezultat je isti.
HELENA: Prvi put čujem takvu verziju.
PARIS: I nama se prvi put desilo da stignemo u Had a povratka nema.
HELENA: Nije valjda tako tragično?!
MENELAJ: Nije ali blizu tome. Za nekoliko milenija milenija mi ćemo opet biti heroji a tko zna gdje ćeš ti biti.
HELENA: Što to hoće reći?
PARIS: Dođi što prije da izravnamo račune. Moraš i ti svoju karmu odslužiti.
HELENA: Znači mogla bih kasniti.
MENELAJ: Već kasniš, mi smo u prednosti.
HELENA: Baš ste me rastužili. Jedino ako si ne osiguram vječnost.
PARIS: Vječnost je moguća ali pod kojim uvjetima, o tome razmisli.
MENELAJ: I nas dvojica imamo vječnost samo ne znam o čemu ćemo pričati.
HELENA: Baš me zanima što radite kad ništa ne radite?
PARIS: Uvijek se nađe zabavljača jer stalno dolaze svježe snage…jedini je problem što svi pričaju stare viceve.
HELENA: Zar ni tvoja seka Kasandra ne zna ništa novo?
PARIS: Zagledala se u Menelaja a ni on je ne ferma.
HELENA: Znala sam ja da Menelaj zna folirati!
MENELAJ: Draga Helena, ni to me više ne zanima.
HELENA: Zar su ti potonule sve lađe?
MENELAJ: Kasandra je znala da sam tebi robovao i zato mi se nabacuje.
HELENA: Znači u tome je vic… Valjda Paris ima više sreće sa svojom gorskom nimfom?
PARIS: Nije to gorska nego morska nimfa. Osjeća se kao riba na suhom.
HELENA: Mislila sam da su moji problemi najveći a vas dvojica ste otpisani.
MENELAJ: U drugom životu bit ćemo pametniji.
HELENA: Recite i meni koju pametnu!?
PARIS: Suviše si lijepa da bi bila i pametna.
HELENA: To ti nije pametno, moj zavodniče Parisu.
MENELAJ: I ja mislim tako a ti si misli što ja mislim!
HELENA: Moj Menelaje, ti si uvijek bio zakučast.
MENELAJ: Valjda si me zato i voljela!?
HELENA: Voljela sam i Parisa dok sam mogla voljeti.
MENELAJ: Kad bi između nas dvojice odlučivala, kojeg bi odabrala?
HELENA: Zar nisam pokazala?
MENELAJ: To sam ja pokazao a da tebe nitko nije pitao.
HELENA: Nisi me ni sad trebao pitati!
PARIS: Ako te mogu pitati, što je s mojim gradom Trojom?
HELENA: Za tvoj Grad ne može se dokazati ni da li je postojao, toliko su ljudi postali zaboravni.
PARIS: Valjda ti pamtiš!?
HELENA: Napravila sam ti spomenik u jednom od najljepših gradova svijeta.
PARIS: Onda sam dobro i prošao!
MENELAJ: Kakav si meni spomenik napravila?
HELENA: Nikakav! Još uvijek nemam ideju.
MENELAJ: Ljubavnik ti je važniji od mene!
HELENA: Meni je stalo do ljubavi i ne pitam za cijenu!
PARIS: Onda sam još bolje prošao!
HELENA: Ti si Paris još veći blefer od Menelaja.
PARIS: Ovo mi nije trebalo!
HELENA: Zar misliš da mi nisu bile jasne tvoje namjere kad si me pozvao na lađu?
PARIS: Baš zato što ti je bilo jasno ti si krenula.
HELENA: Menelaj me nije vodio u Egipat a s tobom sam otplovila.
PARIS: Tako su morski valovi odlučili.
MENELAJ: U povratku iz pobjedničkog rata i mene su valovi odveli u Egipat.
HELENA: Što to hoće reći?
PARIS: Egipatska svila bila je na cijeni a meni je trebalo i pamuka.
HELENA: Meni je trebao čudesni napitak, tako smo svi imali svoje interese.
MENELAJ: Čudesni napitak brzo je ishlapio i ostajem na suhom.
HELENA: Tko ti je kriv što mi nisi sagradio piramidu!
MENELAJ: Nisam ni sebi.
HELENA: Meni je stalo do vječnosti pa se obadvojica slikajte!
PARIS: Kasno si nam dojavila.
HELENA: Budalama ne vrijedi pričati!
MENELAJ: Ovo nam Parisu nije trebalo!
PARISU: Puno nam toga nije trebalo.
HELENA: Nisam mislila na klasične piramide nego puno veći spomenik.
MENELAJ: Kasno si nam objasnila.
HELENA: Nije kasno ako vam je jasno!?
PARIS: Meni ništa jasno nije.
HELENA: Brine me Homer što je prestao pjevati o meni pa sam mislila ako vas dvojica možete što učiniti.
MENELAJ: Nama je Had zabranio pjevanje.
PARIS: Čak ne smijemo ni plakati.
HELENA: Samo da progovorite vlastitom dušom što mislite o meni, toliko će Had odobriti jer imam veze i poznanstva…
MENELAJ: To bi moglo iako nismo pripremljeni.
PARIS: Imamo svakakvih stručnjaka i kad drugi put navratiš bit će bolje.
HELENA: Slobodno recite ono što vam je na vrh jezika. Slušam vas!
MENELAJ: Ti si mene Helena zaslijepila svojom ljepotom i tako sam postao slijepac, ništa nisam vidio osim tebe.
HELENA: Zar je još uvijek tako?
MENELAJ: To ću ti reći kasnije, dok se malo saberem.
PARIS: Ja sam bio radoznao kako izgleda najljepša žena na svijetu, kad mi je Afrodita pružila šansu odmah sam krenuo u avanturu.
HELENA: Zato si bio onako slatkorječiv.
PARIS: Želio sam da te vide i moji Trojanci, drugačije mi ne bi vjerovali da je to istina.
HELENA: Pričaj mi što su rekli?
PARIS: Homer je dovoljno rekao koliko su oslijepili moja braća pa čak i ćaća…
HELENA: I ja sam bila radoznala kako izgleda najljepši čobanin!
PARIS: Neću te pitati za utisak jer nije zgodno pred Menelajem.
HELENA: Valjda je Menelaj smislio što će reći!?
MENELAJ: Slušaj ovako: sad sam zaljubljen u vlastitu dušu, dok sam gledao u tebe nisam ni znao da imam dušu.
HELENA: I Perzefona kaže tako nekako.
PARIS: Had nam često drži predavanje na tu temu a već sam ti rekao da ne smijemo ni plakati.
HELENA: Ovo nisam očekivala! Vama je bolje nego što je bilo.
MENELAJ: Nikad nam nije dobro. Dok smo imali tebe nismo imali dušu a sad nemamo tebe i uvijek nešto fali.
HELENA: Sad su mi proradili klikeri: pa to i Zeusa muči!
PARIS: Možda ne samo njega…Afrodita je kurva na svoj način.
MENELAJ: Ni Atena ne može Zeusa zadovoljiti.
HELENA: Ipak je Paris toj kurvi Afroditi udijelio zlatnu jabuku!
PARIS: Rekao sam ti u kojim okolnostima i zbog čega.
HELENA: Moj Menelaje, što bi ti učinio da si bio na Parisovom mjestu?
MENELAJ: Mene nisu ni pitali jer sam već odlučio.
HELENA: To je lijepo čuti! Na koncu konca, tko je odgovoran za Trojanski rat?!
PARIS: Ima raznih verzija, o tome stalno mudrujemo.
HELENA: Mene zanima koliko sam ja odgovorna!?
MENELAJ: Koliko i ja…što te nisam bolje čuvao i što sam krenuo u rat.
PARIS: Moja odgovornost je nesumnjiva što to nismo uspjeli diplomatski riješiti.
HELENA: Zar smo nas troje jedini odgovorni?
MENELAJ: Po zapovjednoj odgovornosti tu je i Zeus mnogo upetljan.
PARIS: Afroditina kurvinska politika najviše me koštala ali opet bih to učinio.
HELENA: Jako si me dirnuo.
MENELAJ: Sad mi je kasno reći da bih opet isto učinio.
HELENA: Drago mi je da si to ipak rekao.
PARIS: Najveća je kurva ona Zlobnica što je ubacila jabuku…
HELENA: Imat ću za Zeusa puno pitanja u vezi te Zlobnice.
MENELAJ: Mogu misliti što će ti odgovoriti.
HELENA: Moj Menelaje, pomogni koliko možeš!?
MENELAJ: Zeus će se izvlačiti na složene okolnosti i delikatnost pitanja…
HELENA: Ne vjerujem da nije mogao ništa učiniti.
PARIS: Učinio je ono što je mogao i prebacio jabuku meni.
HELENA: Mogao je znati što ćeš ti odlučiti.
PARIS: Zato mi je i poslao.
HELENA: Onda je sve povezano a svi se prave ludi.
MENELAJ: Ni Homer nije bolji, jedno pjeva a drugo misli.
HELENA: Zašto tako misliš?
MENELAJ: Raspjevao se o Penelopinoj vjernosti a ne misli tako.
HELENA: I ja mislim da su to kurvinska posla.
PARIS: I ti si Helena šarena: sjediš na dvije stolice a nekad i više…
HELENA: Nisi to morao reći.
PARIS: Tražila si da govorim duševno.
HELENA: Onda nastavi!
PARIS: Nisam mogao biti siguran u tvoju vjernost jer si o ahejcima lijepo govorila, pogotovo kad ti se omakne.
HELENA: Valjda ti je donekle razumljivo!?
PARIS: Zavodila si mi brata Hektora i ostale, zar to nije previše?!
HELENA: Zašto si me odveo u Troju, mogli smo ostati u Egiptu!?
PARIS: I da se skrivamo dok smo živi!?
HELENA: Skrivao si svoju dušu pa si mogao i mene.
PARIS: Sad si me dotukla Helena a davno si to učinila.
HELENA: Da Menelaj ne zaspe!?
MENELAJ: Slušam vaše bisere, ni vama dvoma nije lako!
HELENA: Ti si mi Menelaje još teži slučaj, ne znam što da mislim.
MENELAJ: Sad je kasno misliti, tjeraj po svome.
HELENA: Naša kćerka mora znati istinu o ocu.
MENELAJ: Ja sam dao što sam znao, na tebi je sve ostalo.
HELENA: Zar nemaš više ništa reći?
MENELAJ: Reci joj da sam bio siroče u tvom Kraljevstvu.
HELENA: To si joj sam pričao.
MENELAJ: Možda će tebi više vjerovati.
HELENA: Zašto bi meni vjerovala?
MENELAJ: Jer je kćerka od najljepše Kraljice na svijetu.
HELENA: Tako ću joj reći!
MENELAJ: Još mi reci tko me je zamijenio na prijestolju?
HELENA: Ne mogu se odlučiti. Možeš li mi pomoći?
MENELAJ: Imaš li prosaca?
HELENA: Sve su to prosjaci, samo im je stalo do prijestolja.
MENELAJ: Onda vladaj sama.
HELENA: Što kažeš Paris, da li je to pametno?
PARIS: I do sada si sve činila po svojoj volji.
HELENA: Nisam očekivala takav odgovor.
MENELAJ: Kralj može svatko biti, to je manji problem.
HELENA: Još ću razmisliti.
PARIS: Jesi li razmišljala da postaviš kakvo obilježje mojem gradu Troji?
HELENA: Priroda je sagradila vječni spomenik!
PARIS: Onoliki pašnjaci mogli bi se pretvoriti u šumu…
HELENA: Dok je Grad postojao morski tjesnac bio je u sjeni a više to nije.
PARIS: Nekad smo tamo pronalazili zlato.
HELENA: Nešto ste otimali a još uvijek se zlata nađe.
PARIS: Onda mi je lakše.
HELENA: Menelaj misli da su spartanke najveće amazonke.
MENELAJ: Više nije važno što ja mislim.
HELENA: Meni je važno a nikad mi nisi vjerovao.
MENELAJ: Pokušaj me uvjeriti!
HELENA: Zar nisam tebe odabrala za Kralja?!
MENELAJ: I onda si se pokajala!
HELENA: To se ne može dokazati. Stavljala sam te na iskušenja.
MENELAJ: Dobro mi je poznato.
HELENA: Nije ti poznato da na Olimpu pokrećem tvoju rehabilitaciju!
MENELAJ: Prenesi moje lijepe želje i pozdrave!
HELENA: To je lijepo čuti!
MENELAJ: Opet će Paris biti ljubomoran.
HELENA: On se još drži svoje morske nimfe.
PARIS: Sve mi je zbrkano u glavi ali tebe sam Helena zaista zavolio.
HELENA: Što da kažem na ovu izjavu!?
MENELAJ: Imaš i ti dušu kad si nas posjetila.
HELENA: Ovo me posebno dirnulo, još ću se rasplakati.
PARIS: Iza tvoje ljepote skriva se još ljepša duša.
HELENA: Kad počnete s komplimentima ne znate stati.
MENELAJ: I na Olimpu je slična drama, svi vole da im je lijepo.
HELENA: Odmaglili u neki polis Beč, kažu da se tamo prodaje sreća.
PARIS: Imamo i mi nekog bečliju koji priča nemoguće viceve, kaže da smo u ležećem položaju puno pametniji.
HELENA: I Zeus pravi biznis na otomanu, još nije stigao do kauča.
MENELAJ: Ovaj tip kaže da su proste stvari najsloženije.
HELENA: Možda je u pravu, i kad mi je najljepše osjećam se da sam silovana.
PARIS: To je zato što si tako lijepa.
HELENA: Misliš da bi to moglo biti!?
PARIS: Tako mi se povjerila seka Kasandra: odbila je ljubav samog Apolona, za tebe je stalno govorila da neće biti sreće.
HELENA: Možda sam zaljubljena u samu sebe.
MENELAJ: Ne bi to čudno bilo. Jedino mi nije jasno što voliš da se kavaliri otimaju za tebe a možeš imati kojeg hoćeš!?
HELENA: Zaista čudno! Možda se ne mogu odlučiti a ovako zažmirim.
PARIS: Pogotovo u ležećem položaju!
HELENA: Ni to mi jasno nije! U tom položaju namjera je više nego prozirna.
MENELAJ: Ali lakše zažmiriš!
HELENA: Posedon ima neku teoriju da sve kreće iz mora…
PARIS: I Trojanski rat kreće od morske nimfe Tetide.
HELENA: Možda i njezin sin Ahil ima sličan kompleks…zašto mu je toliko važno da uđe u pjesme?!
MENELAJ: Imamo nekog pjesnika koji se vodi pod šifrom Jesenji, kaže da mu nije žao mrijeti jer je prošao puno cesta i učinio puno grešaka.
HELENA: Da li ste vas dvojica griješili?
PARIS: Moja gorska nimfa skočila je zajedno na lomaču a to nisam smio dozvoliti, mogla je makar ona ostati na gornjem svijetu.
HELENA: Što bi imao od toga?
PARIS: Možda bih i ja oživio uz njezinu pomoć.
HELENA: Pitat ću Zeusa što on misli!
MENELAJ: Moja greška nije teška: ti si Helena gorska i morska nimfa, moj Djed
kasno mi je to rekao.
HELENA: Što da mislim o tome?
MENELAJ: Nisi se odrekla mora ni gora, ti si žena budućnosti!
HELENA: Tvoj kompliment moram čekati stoljećima i onda me oboriš s nogu!
MENELAJ: Tako je kako ti velim!
HELENA: Vrijeme je Paris da te prekrižim ali ostaješ u lijepom sjećanju.
PARIS: Dobro sam i prošao! Nisam se trebao miješati u vašu idilu.
HELENA: Ne radi se o tome, Zeus misli daleko u budućnost.
PARIS: Ne vidim da si ti i Menelaj u bilo čemu originalni.
HELENA: Menelaj mi je dozvolio da odlučujem po slobodnoj volji i tako sam preuzela veliku odgovornost.
PARIS: Zar sam te ja sprečavao?
HELENA: Bila sam u tvom zatočeništvu…konačno priznaj!
PARIS: Tako je Zeus želio.
HELENA: Zeus je želio pokazati što će biti ako bude…
PARIS: Onda nemam više što pričati.
HELENA: Moj Menelaje, budi strpljiv!
MENELAJ: Na to sam navikao.
PARIS: Kad se probudiš nemoj da poludiš, to je zadnje što ti imam reći.
HELENA: Valjda me Had čuje da mi je dosta svega!?
GLAS HADA: Sve je spremno za povratak, oni gore su nestrpljivi.
HELENA: Nisam vidjela vlastitu majku ali hvala vam na svemu!
MENELAJ: Pozdravi našu kćerku!
HELENA: I ona tebe pozdravlja! (odlazi uplakana)

 

ZAVJESA


4. HELENA I ZEUS – OČI U OČI

Scenografija kao u drugom prizoru. Zeus hrče u sjedeljci a Helena stoji u blizini.

HELENA: Oče Zeuse, hoćeš li se konačno probuditi!?
ZEUS (pokazuje znakove buđenja): Što me nisi prije probudila?
HELENA: Bilo mi je žao kad tako lijepo hrčeš!
ZEUS: Samo sam malo zadrijemao, inače stalno dežuram.
HELENA: Tu sam ja duže vrijeme, toliko da znaš.
ZEUS: Tko ti je kriv kad me žališ.
HELENA: Možeš li me primiti u ovakvom stanju?
ZEUS: Kad si ti u pitanju onda ne mogu odoljeti, dijete moje najslađe!
HELENA: Zar Atena nije glavna kćerka?
ZEUS: Slabo je opipljiva a jako je naporna. Ti si po mjeri mog ukusa!
HELENA: Što sad da radim, iz kojeg me profila želiš gledati?
ZEUS: Sjedni mi u krilo, kad već i ti želiš!
HELENA (sjeda, više bočno): Samo nemoj opet zahrkati!
ZEUS: Neće mi se to desiti. Zato sam se riješio otomana.
HELENA: Hera te otkrila od kud Afrodita ulazi!
ZEUS: To je javna tajna a svi se prave ludi.
HELENA: Znači, u Beču su takvi običaji!?
ZEUS: Na grčkom Olimpu još više smo se pravili ludi, ovdje to činimo otvorenije a sve u cilju duševnog zdravlja.
HELENA: Onda je Freud ipak u pravu!?
ZEUS: Nismo bili svjesni nesvjesnog, ovdje puno više spavam.
HELENA: Valjda nešto i sanjaš?!
ZEUS: Sanjam tebe Helena i nemoj da me povlačiš za jezik.
HELENA: Sad sam još više radoznala nego kad sam bila mala.
ZEUS: Pričaj kako je bilo u turizmu!?
HELENA: Sve u svemu dobro, iako sam se vratila u suzama.
ZEUS: Nije te valjda Had rastužio?
HELENA: Svaka mu čast, čak je postavio ljuljačku za mene.
ZEUS: Od kud mu takva ideja, nisi mu valjda sjedila u krilu?
HELENA: Bio je nevidljiv pa ga ti pitaj.
ZEUS: Koga si sve srela i da li si koga vidjela?
HELENA: Perzefona je originalna i puno mi je pomogla.
ZEUS: Morat ću joj se zahvaliti. Što je s kavalirima?
HELENA: To je malo duža priča!
ZEUS: Znaš da imamo vremena u vječnosti i nemoj žuriti.
HELENA: U početku su se zajebavali dok ih nisam dovela u red.
ZEUS: Mogu misliti kakve su ti podzemne viceve prodavali.
HELENA: Najprije me proglasili za kurvu a onda sam još ispala poštena žena.
ZEUS: Ima i poštenih kurvi, takva je Afrodita.
HELENA: Kakva je Hera?
ZEUS: Ona je nepoštena kurva, samo se prenemaže.
HELENA: Za Atenu da ne pitam.
ZEUS: I bolje je da ne pitaš. Uz jednu istinu proda mi more poluistina.
HELENA: Onda su to polulaži.
ZEUS: Ovako ljepše zvuči.
HELENA: Zašto ni jednoj nisi udijelio zlatnu jabuku?
ZEUS: Da ti se ne bih ispovijedao. Na tebi je red!
HELENA: Moramo pokrenuti pitanje rehabilitacije Menelaja!
ZEUS: To je u tvojoj nadležnosti.
HELENA: Kako da ga sama izvučem iz Hada?
ZEUS: To vidi s Hadom, imaš moje preporuke.
HELENA: Ja sam mislila da ćeš ti sve srediti.
ZEUS: I još da me olajavaš kako sam te sredio.
HELENA: Još ću malo razmisliti.
ZEUS: Nećeš valjda i Parisa rehabilitirati?
HELENA: Njega sam prekrižila, suviše je sirov čobanin.
ZEUS: Takav mi je trebao za moj eksperiment.
HELENA: Znala sam da se igraš s tuđim sudbinama.
ZEUS: Ne miješam se u sudbinu nego samo u ono što se može predvidjeti.
HELENA: Da li si predvidio da ću s Parisom otići na lađu?
ZEUS: To je sitnica. Predvidio sam da će Menelajev djed umrijeti.
HELENA: Lako je to predvidjeti kad je bio star.
ZEUS: Mogao je on još živjeti da je htio, taman je čekao dok Menelaj stigne.
HELENA: Znači, i o smrti se odlučuje slobodnom voljom.
ZEUS: Uglavnom tako a iznimke potvrđuju pravilo.
HELENA: Nije valjda Agamemnon želio da dobije nož u leđa?
ZEUS: Sve je činio u tom smjeru, možda nije bio svjestan ali želja je postojala.
HELENA: Još ćeš reći da sam željela biti oteta od Parisa!?
ZEUS: Zar nisi pokazala?!
HELENA: Puno smo mudrovali tko je odgovoran za Trojanski rat.
ZEUS: Da nisi bila nemirna bio bi mir.
HELENA: Znači, za sve sam ja odgovorna?
ZEUS: Nemoj toliko umišljati, nisi ti kriva što si tako živa ljepotica.
HELENA: Onda nisam samo ja odgovorna.
ZEUS: Ima nas više.
HELENA: To sam željela čuti!
ZEUS: Ti si ispala žrtva okolnosti.
HELENA: To mi je još draže čuti. Moram te poljubiti!
ZEUS: Tako i treba!
HELENA: Zašto mi to prije nisi rekao da mi bude mirnija savjest?
ZEUS: Tako sam ti i mamicu Ledu žrtvovao i što joj fali!?
HELENA: U pravu si Zeuse! Dok mi dođe iz pete u glavu.
ZEUS: Nisi ti zaslužna za svoju ljepotu, tako je ispalo.
HELENA: Brine me kćerka Hermiona kako će se udati.
ZEUS: Brine tebe što će ona imati prosaca a ti si ljubomorna.
HELENA: Nisam valjda na kćerku ljubomorna!?
ZEUS: Najviše, jer dolaziš u njenu sjenu.
HELENA: Govoriš Zeuse istinu ali nije lijepo čuti.
ZEUS: Zar je to sve što nosiš iz podzemlja Hada?
HELENA: Ona zlobnica, što je ubacila zlatnu jabuku, ostala nam je najveća enigma.
ZEUS: Takve su zlobnice.
HELENA: Zar si stvarno bio zaljubljen u nimfu Tetidu?
ZEUS: Zaljubljen sam ja u mnoge dame pa tako i u tebe!
HELENA: Ti me voliš kao kćerku.
ZEUS: Zato sam te i stvorio.
HELENA: Ti si Zeuse dvosmislen.
ZEUS: Nisi ti bolja nego si samo ljepša.
HELENA: Idemo dalje! Zašto nisi kaznio Zlobnicu?
ZEUS: Kažnjava ona mene i pitaj nju zašto to radi.
HELENA: Ni tebi Zeuse nije lako!
ZEUS: Moram i ja tebe poljubiti!
HELENA: Zar se ne možeš riješiti Here?
ZEUS: Ionako sam na lošem glasu.
HELENA: Pa kako ćeš dalje?
ZEUS: Planiram rehabilitirati ćaću Kronosa i neka on vodi politiku.
HELENA: Hoće li on pristati?
ZEUS: Ima uvjet da promjeni ime u Saturna.
HELENA: Lako je promijeniti ime.
ZEUS: Ti nemoj ništa mijenjati, ostani najljepša žena na svijetu!
HELENA: Moram te opet poljubiti!
ZEUS: Moram i ja promijeniti ime da zavaram tragove.
HELENA: Kako ću znati kad te hitno trebam?
ZEUS: Zapamti šifru Jupiter, dok ne postane javno.
HELENA: A ona kurva Afrodita?
ZEUS: Postaje Venera.
HELENA: Dalje da ne pitam
ZEUS: Dovoljno za orijentaciju.
HELENA: Prelazimo u konspiraciju.
ZEUS: Takva su vremena.
HELENA: A Homer?
ZEUS: Odlazi u mitologiju.
HELENA: Da i ja ne padnem u zaborav?!
ZEUS: Tvoja ljepota je vječna, može postati samo veća!
HELENA: Sad ću te Zeuse poljubiti malo više!
ZEUS: I to sam predvidio.
HELENA: Suviše je bajkovito da bi bilo istinito.
ZEUS: Govorim ti iz vlastite duše.
HELENA: Zar i ti imaš dušu?
ZEUS: Ništa goru od tvoje.
HELENA: Ljubim te u dušu!
ZEUS: Nisu li se ona dvojica potukli kad su te vidjeli?
HELENA: Had ih drži pod kontrolom a malo su se i opametili.
ZEUS: Da li to tebi odgovara?
HELENA: Obadvojica kažu da bi opet učinili isto kad bi im se pružila šansa.
ZEUS: Vidiš kako su predvidivi. Da li bi ti učinila isto?
HELENA: Ispala sam prozirna sama sebi, drugi put bih nešto pametnije smislila.
ZEUS: Tako i Afrodita kaže: da je zaposlim kao asistenticu, u tom slučaju Hera neće imati pravo da diže nos.
HELENA: Dobar vam je štos. Morat ću i ja nekog šminkera zaposliti da me masira, vidjela sam kako to Posedon radi.
ZEUS: Posedon je mutan tip, još uvijek se brčka tamo i ovamo.
HELENA: Valjda nekud naginje?
ZEUS: Draže su mu kopnene nimfe ali kad mu dosade odmagli u more.
HELENA: Zar još uvijek ima škrge?
ZEUS: Ničeg se on ne odriče a ja sam se malo zaletio.
HELENA: Nije li se to desilo i Hadu pa je kidnuo u podzemlje?
ZEUS: Što ga nisi pitala, meni uvijek nešto muti.
HELENA: Perzefona kaže da može kako hoće, ima čak legalnog ljubavnika.
ZEUS: Kažem ti da je njihova kultura sasvim drugačija. Tako sam jedini od braće ispao žrtva okolnosti.
HELENA: I još te žrtvovali da budeš glavni na Olimpu.
ZEUS: I ja ću se opametiti, prije ili kasnije.
HELENA: I mene proganjaju svakakve mušice…
ZEUS: Ulovi koju!?
HELENA: Svojim očima sam vidjela da su ratnicima najmiliji plijen robinjice.
ZEUS: Zar to nisi prije znala?
HELENA: Još uvijek ne znam kako da nabavim sebi robova.
ZEUS: Nemoj se Helena prenemagati, zar ti ne robuju svi muškarci pa čak i ja!?
HELENA: Sve moram činiti u rukavicama a to je naporno.
ZEUS: Treniraj namigivanje!
HELENA: Zar je to kulturno?
ZEUS: Ne moraš s obadva oka odjednom.
HELENA: Znaš ti samo kad hoćeš. Uvijek mi je jedno oko odmorno.
ZEUS: Takav je Hermes i uvijek nešto pogodi.
HELENA: Otvoreno mi se nabacuje a znam da će kidnuti prvom prilikom.
ZEUS: Takav ti i treba ali se nemoj osloniti na jednog.
HELENA: Tu je Paris zakazao, bio je ljubomoran na vlastitu braću.
ZEUS: Čak i na ćaću. Zato kavalirima reci unaprijed što ih očekuje.
HELENA: Kako ću im to reći ako sami ne znaju?
ZEUS: Reci da ih uzimaš na probni rok pa neka si misle.
HELENA: Opet te Zeuse moram poljubiti, baš si pametan.
ZEUS: Imao sam i ja problema s Herom dok je nisam polegao na otoman. Kad je otvorila dušu pokazala je da nije bolja od mene.
HELENA: Moj Zeuse, ti i u fotelji dobro ordiniraš.
ZEUS: Bitno je da mogu zadrijemati a snovi mi šalju sve što želim.
HELENA: Imaš li kakvu teoriju ili radiš napamet?
ZEUS: Praksa je najbolja teorija! Dok spavam moja duša luta kud hoće, kad sam to savladao onda mogu i budan da pravim krivine.
HELENA: Znači, tako si se ti pretvorio u bijelog labuda!?
ZEUS: Čak i u zlatnog vola a to je malo veća škola.
HELENA: Nije li Afrodita malo veći stručnjak i od tebe?
ZEUS: Od nje sam naučio zanat: dođe mi tetka a tebi baba, poživčanio sam dok nisam shvatio formulu…
HELENA: Onda mi reci kako si zaustavio vrijeme?!
ZEUS: Vrijeme se ne može zaustaviti, to samo budale pokušavaju. Pustiš dušu da bira tijelo i nema problema!
HELENA: Zar to nije prevara?
ZEUS: Prevare se oni koji ne znaju taj štos ili kasno shvate.
HELENA: Znači, to su one duše što odlaze u Had?
ZEUS: Tako je! I za sve ima posla.
HELENA: Nešto tu ne štima: kako može biti tijelo bez duše ili s dvije duše?
ZEUS: Biraš mlađe tijelo gdje je duša zaključana pa neka se bore.
HELENA: To već ima smisla! Afroditina duša uvijek pobijedi.
ZEUS: Tako ona ne mijenja samo muškarce nego i žene.
HELENA: Onda se ja mogu ubaciti kod moje kćerke!?
ZEUS: Bolje nego da budeš ljubomorna na nju.
HELENA: Puno sam naučila za kratko vrijeme.
ZEUS: Tako je Menelajev djed odglumio svoje umiranje.
HELENA: Da to nisi ti?
ZEUS: Neću ništa da kažem, psihosintezu izvrši sama!
HELENA: Menelaj je divan čovjek!
ZEUS: Ne znam zašto si ga sahranila!?
HELENA: Ja sam mislila da mu je vrijeme, bilo mi je dosadno.
ZEUS: Skočila si ti u daleko vrijeme a od toga se ne živi, drži se svog vremena.
HELENA: Znaš Zeuse, ja svašta sanjam. Ne znam je li to normalno?!
ZEUS: Nije u tome problem. Tumačenje je ključ sreće!
HELENA: Onda mi protumači kako da se vratim u svoje vrijeme?
ZEUS: Idi svom Menelaju i udajte kćerku a ja ću doći u svatove!
HELENA: Ti hoćeš reći da sam ja malo fiu-fiu!?
ZEUS: Ti si najljepša žena na svijetu, i dobra si kakva bi mogla biti.
HELENA: Ne znam što da kažem.
ZEUS: Ustani da se još nagledam tvoje ljepote!
HELENA (ustaje i izvodi plesne figure): Gledanje me ništa ne košta!
ZEUS: Idi Helena svojim putem!
HELENA: Na koji izlaz?
ZEUS: Biraj!
HELENA: Idem posjetiti tetu Afroditu.
ZEUS: To ti je pametno!

 

ZAVJESA


BUĐENJE HELENE

5. HELENA I MENELAJ U DVORIMA SPARTE

Scenografija je slična kao u prvom prizoru ali bitno bogatija u ukupnom blještavilu, rasvjeta je stabilna. Likovi se nadmeću u međusobnoj ljubaznosti tako da se i Helenina intonacija bitno mijenja. Otvaranjem zavjese Menelaj i Helena dolaze na pozornicu, Menelaj pokazuje geste kavalira i blago pomaže Kraljici da sjedne prva, kad su dobro zasjeli počinje dijalog.

HELENA: Moj Menelaje, jako sam ugodno iznenađena s onim što čuh i vidjeh.
Puno je bolje nego što sam očekivala!
MENELAJ: Posluga je održavala Dvore a čak su nešto i uštedjeli, jako mi je drago da si zadovoljna.
HELENA: Naša premila kćerka pogotovo me zadivila, kakva je to djevojka postala a pamtim je kao djevojčicu.
MENELAJ: Baš je prava ljepotica, kao i njezina majka!
HELENA: Nemoj tako, i na oca se ugledala. Ima tvoje graciozne pokrete…
MENELAJ: Hvala Kraljice moja! Ima da prosci navale i dobro je da smo stigli na vrijeme.
HELENA: Dadilja je učinila sve što je mogla, jako sam joj zahvalna.
MENELAJ: Jesi li se uspjela odmoriti od naporne plovidbe?
HELENA: Nikad toliko nisam spavala a što sam sve sanjala to ni sama ne znam.
MENELAJ: O tome ćemo na tenane, zaslužili smo nekoliko dana odmora.
HELENA: Ta tužna vijest o tvom bratu Agamemnonu jako me uznemirila…
MENELAJ: Valjda je tako moralo biti…ni tvojoj sestri nije lako.
HELENA: Valjda će nam vjerovati da smo još bili u Egiptu kad se to dogodilo.
MENELAJ: Pravo da ti kažem, u Mikeni je jako mutno stanje…čak da smo stigli ranije ne bi išli na sprovod.
HELENA: Kakva je to igra sudbine: tolike je bitke prošao i da pogine u vlastitom
Dvoru, mučki udarac u leđa još je okrutniji.
MENELAJ: Negdje je i on pogriješio…mudri Odisej još se nije vratio.
HELENA: Možda je postao oprezniji ako je čuo što se sve događa u povratku…
MENELAJ: Homer pjeva o njegovoj vjernoj Penelopi ali od kud joj toliki prosci?
HELENA: Upozorio je Odiseja da pazi kud gazi.
MENELAJ: Sve mi se čini da Odisej namjerno luta a ne znam koliko mu je to mudro.
HELENA: Uz sve muke, još smo mi dobro prošli kad smo ulovili povoljni vjetar.
MENELAJ: Kraljice moja, opet je to neka poruka s Olimpa a ne znam kome smo se zamjerili…Nakon svega što su nam pomogli.
HELENA: Ni meni puno toga jasno nije a sanjala sam da je Zeus dobre volje.
MENELAJ: Na moru Posedon radi po svome i dobro je da smo stigli u naše Dvore, sve doživljavam kao ružan san s lijepim završetkom.
HELENA: Tako sam upravo sanjala, na kraju ne može biti ljepše.
MENELAJ: Pričaj mi draga Helena jer nisam imao vremena spavati!
HELENA: Imala sam i s tobom svakakve razgovore.
MENELAJ: Valjda te nisam rastužio?
HELENA: Rastužila sam sama sebe jer nisam dovoljno vjerovala u tvoju dobrotu i mudrost.
MENELAJ: Nije to čudno, bili smo dugo vremena razdvojeni u teškim uvjetima.
Nikome nije bilo teže nego tebi!
HELENA: Tek kad je Zeus rekao sve lijepo o tebi onda sam se smirila.
MENELAJ: Hvala Zeusu na svemu!
HELENA: Bila sam na samom Olimpu i lijepo su me primili.
MENELAJ: Sve si zaslužila svojom ljepotom i dobrotom! Pričaj mi kako izgleda na Olimpu, nisam tamo ni u snu bio?!
HELENA: To je malo duža priča, moj prečesti Menelaje!
MENELAJ: Još bolje, neće nam biti dosadno.
HELENA: I ti ćeš meni pričati o čemu sanjaš!
MENELAJ: Moji su snovi puno siromašniji: u mladosti sam jedino tebe sanjao a to sam ti već pričao, cijelo vrijeme ratovanja sanjam koplja i mačeve a to ti nije zanimljivo, nakon što te imam kraj sebe valjda nemam potrebu da sanjam.
HELENA: Neka bude kako kažeš a kod mene je živi urnebes…
MENELAJ: Još sam više radoznao!
HELENA: Uglavnom, skočila sam u neku daleku budućnost…
MENELAJ: To je još zanimljivije!
HELENA: Hermes me odveo u neki daleki polis Beč jer su tamo olimpijci.
MENELAJ: Oprosti, kako si ulovila Hermesa?
HELENA: Pojma nemam! Znaš kako je u snovima sve zapetljano.
MENELAJ: Poznato mi je. Molim te, pričaj dalje!
HELENA: Primljena sam kod Zeusa s povezom na očima.
MENELAJ: Tko je imao povez?
HELENA: Jaaa! Ne smije se znati gdje se nalaze.
MENELAJ: Ne zanima me gdje se nalaze nego kako izgledaju?!
HELENA: Zeus je sjedio i hrkao, sjedeljka je skromnija od naše.
MENELAJ: Znači, i on je spavao. Kako izgleda?
HELENA: Mladoliko ozbiljan. Hermes i ja smo pričali pa se Zeus razbudio.
MENELAJ: Da čujem tvog Zeusa!?
HELENA: Bilo mu je drago što sam došla i sazvao je uži kabinet.
MENELAJ: A što mu to dođe?
HELENA: Glavni olimpijci koji se mogu na prste izbrojati.
MENELAJ: Jasno mi je koji su to. Da li su i tebe brojali?
HELENA: Na kraju Zeus je rekao da pripadam u to društvo.
MENELAJ: Sve si zaslužila svojom ljepotom i dobrotom!
HELENA: Hera je malo gunđala dok nije saznala tko sam…
MENELAJ: Reci mi kako izgleda?
HELENA: Solidna frajla ali je malo živčana.
MENELAJ: Treba i nju razumjeti, Zeus je baraba.
HELENA: Jest baraba a to ćeš čuti. Nije jedini takav.
MENELAJ: Zar ima i većih?
HELENA: Specijalno se našao i Had! Što kažeš sad?
MENELAJ: Pretrnuo sam od uzbuđenja!
HELENA: Za Posedona si mogao naslutiti kako masira svojim vicevima.
MENELAJ: Homer o njemu svašta pjeva.
HELENA: Ako se mene pita onda je Afrodita nemoguća ljepotica.
MENELAJ: Helenče, ako te tko pita ti si moja Afrodita!
HELENA: Atena se pojavila zadnja i mudruje po svome.
MENELAJ: Baš me zanima kako ona izgleda?!
HELENA: Sva je prozirna a tko zna što se krije ispod njezine haljine.
MENELAJ: Reci mi Kraljice Helena, što kažu o tebi?!
HELENA: Dobila sam puno komplimenata a Hermes mi se i nabacivao.
MENELAJ: Što kaže tvoj otac Zeus?
HELENA: Kaže da mogu izvoljevati što hoću!
MENELAJ: Što si izvoljevala?
HELENA: Prošetala sam u podzemlju Hada kad već mogu što hoću.
MENELAJ: Ja se to ne bih usudio, nećeš mi valjda zamjeriti što nisam heroj.
HELENA: S Perzefonom sam imala dubinski razgovor a posjetila sam i majku Ledu, ostalo je manje bitno.
MENELAJ: Pričaj ono što je manje bitno, sav se tresem od uzbuđenja!
HELENA: Parisu sam rekla da je prekrižen a tvoj baja Agamemnon pravio se da me ne poznaje.
MENELAJ: Moj baja uvijek se pravio važan i zato je tako prošao.
HELENA: U povratku, opet sam imala razgovor sa Zeusom.
MENELAJ: Taj razgovor još je važniji!
HELENA: Najviše smo pričali o tebi, ne znam da li ti se štucalo.
MENELAJ: Pričaj mi što ste pričali!?
HELENA: Obadvoje smo te hvalili, Zeus kaže da ćeš postati još veći Kralj.
MENELAJ: To je velika odgovornost za mene, vjeruj mi Helena da ću sve učiniti!
HELENA: Trojanski rat bio je nezaobilazna tema i Zeus kaže da sam ja ispala žrtva okolnosti.
MENELAJ: I ja tako kažem. Nisi ti kriva što si tako lijepa!
HELENA: Zeus kaže da će doći u svatove našoj kćerki a njegovoj unuci!
MENELAJ: Onda ću ga i osobno upoznati. To mi je najdraže čuti!
HELENA: Bilo je još nekih zapetljancija ali slabo pamtim, znaš kako je u snovima.
MENELAJ: Puno si rekla a mogu ti reći da se Hermiona nešto čudno smješka…
HELENA: Dragi Menelaje, ti znaš nešto što ja ne znam!?
MENELAJ: Mogu ti reći da je tu već bilo prosaca.
HELENA: Kako mi se kćerka nije povjerila!?
MENELAJ: Nisu to bili pravi prosci nego pod raznim izgovorima.
HELENA: Dobro da je nisu oteli. Pričaj dalje!
MENELAJ: Straža mi javlja da je neka lađa ušla u našu luku…
HELENA: To znači da možemo očekivati goste!?
MENELAJ: Već je najavljen gost: ni manje ni više nego Odisejev sin Telemah.
HELENA: Što još znaš?
MENELAJ: Već je on tu dolazio a možeš misliti zbog koga.
HELENA: Ne mogu vjerovati da mi Hermiona ništa nije rekla, samo svira na formingu.
MENELAJ: Priprema se za svatove, tako mi je u šali rekla.
HELENA: Postajem ljubomorna, ona ima veće povjerenje u tebe.
MENELAJ: Nemoj paničariti, sve je to mala šala.
HELENA: Kad su već saznali da smo stigli? Dobro je da imamo svile iz Egipta.
MENELAJ: Straža je u punoj pripravnosti, pustimo da sudbina odluči.
HELENA: Zar misliš da je to njezina šansa?
MENELAJ: Telemah je jedinac i kud će bolju šansu za prijestolje. Imao sam s Odisejem mudrovanje na tu temu.
HELENA: Moj Menelaje, ti si i u ratu vodio dalekovideću politiku.
MENELAJ: Mislio sam Hermionu usmjeriti na Kretu, znam tamo dobrih momaka. Vidjet ćemo što kaže Itaka.
HELENA: Ti ćeš kćerku žrtvovati u političke interese!?
MENELAJ: Ni slučajno! Odlučit će po slobodnoj volji a nama svako kraljevstvo dobro dođe.
HELENA: Ovo si lijepo rekao, moj premili Menelaje!
MENELAJ: Hermiona je jedinica a moramo misliti i na Spartu…može se udavati koliko hoće i da se vrati kad hoće.
HELENA: Ovo si još ljepše rekao!
MENELAJ: Kad dovoljno ojačamo onda krećemo na Atenu.
HELENA: Valjda će nas kćerka razumjeti.
MENELAJ: Troja je tvoja i pokazala si primjerom kako se to radi.
HELENA: Hvala ti Kralju Menelaje što mi priznaš zasluge.
MENELAJ: Mogao sam postati kralj na Kreti ali sam se ipak tebi vratio.
HELENA: A ja te nisam dočekala kako zaslužuješ.
MENELAJ: Ti si krenula pravim putem a ja sam te slijedio.
HELENA: I Zeus kaže tako nekako!
MENELAJ: Do sutra će biti puno toga jasnije.
HELENA: Malo me brine vjerna Penelopa: da ne popusti kojem od prosaca, onda je i kraljevstvo u pitanju.
MENELAJ: Valjda i Odisej nešto sanja, stići će on na vrijeme!
HELENA: Zeus mi se povjerio da će promijeniti politiku na Olimpu.
MENELAJ: Pametno od njega, treba zbuniti protivnike!
HELENA: Ti si Menelaje najmudriji u cijeloj Heladi.
MENELAJ: Imam najljepšu ženu na svijetu a onda moram biti jako mudar.
HELENA: Zeus kaže da si stekao mudrost jer si bio siroče u mojem Kraljevstvu.
MENELAJ: Moj baja bio je u svom Kraljevstvu i mislio da ne mora biti mudar.
HELENA: Još sam se nečeg sjetila: da je moja sestra Klitemnestra trebala biti tvoja a ja od tvog baje.
MENELAJ: Tko to kaže?
HELENA: Upravo ti!
MENELAJ: Da sam trebao bio bih…gledao sam samo u tebe.
HELENA: Ne znam zašto snovi tako pričaju.
MENELAJ: Da nisam bio mudar bio bih na mjestu mog baje.
HELENA: Ništa ne razumijem!
MENELAJ: Paris je bio spreman na sve. Da nisam otišao na Kretu dobio bih nož u leđa…
HELENA: Zar si se toliko plašio u svom Kraljevstvu?
MENELAJ: To ćeš mi ti reći jer je Kraljevstvo tvoje!?
HELENA: Baš su snovi zakučasti.
MENELAJ: I više od toga. Zato sam prestao sanjati.
HELENA: Veliš da je prosac stigao!?
MENELAJ: Vidjet će se da li je prosac ili prosjak.
HELENA: Ja ću Hermionu malo ispipati obilazno.
MENELAJ: Idem primiti gosta a dalje ćemo vidjeti.
HELENA: Drži se moj Kralju Menelaje, bilo je i težih vremena!
MENELAJ: Drugo mi ne preostaje a već sam navikao!
HELENA: Tvoja Helena svijetlit će ti i u mraku.
MENELAJ: Jedva čekam da mi padne mrak!

ZAVJESA

 


6. KĆERKA HERMIONA I ODBJEGLI PROSAC

Scenografija je ista kao u prethodnom prizoru. Kralj Menelaj prvo prima zapovjednika Dvorske straže i glavnog mudraca, nakon toga dolazi Helena i kćerka Hermiona.

MENELAJ: Počinjena je teška greška i to se više ne smije dogoditi!
ZAPOVJEDNIK (stoji s desne strane prijestolja): Vrhovni Kralju Sparte i ostalih kolonija, stranac je isplovio noću a to nismo predvidjeli.
MENELAJ: To je manje važno. Zveket oružja ga uplašio a to više ne dolazi u obzir u mojem Dvoru!
MUDRAC: Premudri Kralju, što to treba da znači?!
MENELAJ: Pobjegao je Hermionin prosac nečijom greškom!
MUDRAC: To je nešto drugo i puno mi je jasnije.
MENELAJ: U buduće hoću dubinske straže da se ništa ne vidi a za sve moramo biti spremni prema procjeni situacije!
ZAPOVJEDNIK: Da li to znači da ćemo neke sumnjivce propustiti?
MENELAJ: Upravo tako! Riječ Hermione i Helene ima jednaku snagu kao moja.
MUDRAC: Da li ti je to mudro Kralju?
MENELAJ: Nisam završio…Dvorska straža mora mene osiguravati u svim situacijama a sve drugo je manje važno.
MUDRAC: To je u redu i puno mi je jasnije!
MENELAJ: Moj brat je dobio nožem u leđa a ja to ne bih želio!
ZAPOVJEDNIK: Znači, njih dvije mogu da rade što hoće!?
MENELAJ: Samo pod uvjetom da ne rade meni o glavi!
MUDRAC: Jesi li razmišljao Kralju da bi Sparta mogla doživjeti novu sramotu?!
MENELAJ: To je razlog za nova osvajanja a razlog nam je potreban.
MUDRAC: Onda je više nego jasno!
MENELAJ: Na vijeću mudraca osiguraj sredstva za nove ratove.
MUDRAC: Mislim da će svi razumjeti.
MENELAJ: Ti Zapovjedničke osiguraj cijeli prostor gdje se krećem i da uvijek bude pečenog mesa dovoljno za mene i ratnike!
ZAPOVJEDNIK: To je jako mudro Kralju.
MENELAJ: Idi reci Heleni i Hermioni da dođu!
MUDRAC: Znači, ne vjeruješ ni Heleni!?
MENELAJ: Nikad nisam ni vjerovao najljepšoj ženi na svijetu.
MUDRAC: Može ti ubaciti nešto u lonac.
MENELAJ: Zato će jesti prva. Ako je boli glava ja ću jesti pečenje.
MUDRAC: O svemu vodiš brigu!
MENELAJ: To Zeus od mene očekuje!
MUDRAC: Evo ih dolaze!
MENELAJ: Onda idi svojim putem!
HELENA (sjeda na prijestolje): Hermiona voli da stoji.
MENELAJ: I ja bih da sam tako mlad i lijep.
HERMIONA: Zar misliš oče da sam stvarno lijepa?
MENELAJ: To će reći prosci!
HERMIONA: Vidiš da mi i ovaj jedan pobježe.
MENELAJ: Mijenjaj strategiju i taktiku, nečim si ga uplašila.
HERMIONA: Malo sam ga nagovarala za osvajanja po Heladi a on to shvatio previše ozbiljno.
HELENA: Mogu ti reći Menelaje da mi je svašta napričala.
MENELAJ: Ne brini kćeri, sve ćemo srediti. Za takvu ljepoticu ima da se otimaju.
HERMIONA: Nije mi jasno da Telemahova majka ima toliko prosaca a ja ni jednog.
HELENA: Svima je stalo do prijestolja a ovdje se zna tko upravlja.
MENELAJ: Davno sam dogovarao s Odisejem da stvorimo jedno kraljevstvo, samo ako se tebi kćeri svidi takva kombinacija.
HERMIONA: Daj što daš, vidiš da mi vrijeme izmiče.
HELENA: Postoje još neke kombinacije, tvoj otac je jako mudar.
HERMIONA: Ako treba još ću skratiti haljinu.
MENELAJ: Nemoj kćeri pretjerivati, ima momaka koji se uplaše.
HERMIONA: To me majka nagovorila! Kaže da Afrodita još razreže po dužini radi provjetravanja.
HELENA: Ja ispričala san a ona to shvatila ozbiljno.
MENELAJ: Valjda i ti Hermiona nešto sanjaš!?
HERMIONA: Krenula bih na Kretu, onaj mamin sin izgleda mi djetinjasto.
MENELAJ: Kretu imaš kad hoćeš, Itaka je puno zanimljivija za početak.
HERMIONA: Držim te za riječ oče!
MENELAJ: Možda je Odisej stigao kući prije sina, nešto sam i ja sanjao.
HERMIONA: Što trebam činiti?
MENELAJ: Poslat ću glasnika na Itaku, imam prelomljenu pločicu i Odisej će sve razumjeti.
HERMIONA: Onda ga šalji što prije, nije Telemah loš momak.
MENELAJ: Moramo i neke poklone poslati. Za Telemaha imam posebne zlatnike a vas dvije smislite ostalo.
HELENA: Imamo egipatske svile za Penelopu a Odiseju pošalji neku sjekiru.
HERMIONA: Onda je sve dogovoreno i sedlaj konja!
MENELAJ: Ti si Hermiona nemoguća, može glasnik stići prije Telemaha.
HELENA: Moramo smisliti i neku priču koju će glasnik prenijeti.
HERMIONA: Onda smislite!
MENELAJ: Imam ideju: tražimo Homera da ga pozovemo u goste, pjeva o Penelopi i Odiseju pa valjda oni znaju gdje se nalazi.
HERMIONA: Zar vi vjerujete u Homerove bajke?
MENELAJ: Tako sam čuo od tvoje majke, ona se kreće i na Olimpu.
HELENA: Tako mi i treba kad svašta pričam…Što se tiče Homera nisam ga ja izmislila, svi o njemu pričaju.
HERMIONA: Da Zeus postoji valjda bih se već udala.
MENELAJ: Sad si Hermiona pretjerala, sumnjaš u Heleninog oca.
HERMIONA: I njezina majka mi je sumnjiva da se zaljubila u bijelog labuda.
HELENA: Nisam ni ja u tvoje vrijeme puno vjerovala a kasnije mi postaje jasnije.
HERMIONA: Homer je duhovit i bajkovit a nije riješio ni pitanje zlatne jabuke.
MENELAJ: Baš zato je drama zapetljana.
HERMIONA: Pita mene Telemah za svog ćaću a ja kažem da ne znam ni za svog i da mi je majka davno oteta, to je bilo prije ovog zadnjeg susreta.
HELENA: Što je Telemah izmudrovao?
HERMIONA: Kaže da njegova majka stalno plete i para i tako prosce vara.
MENELAJ: To je Homer negdje čuo i proširio pjesmu o Penelopinoj vjernosti.
HERMIONA: Majka mu kaže da se ženi ili da se ona mora udati a ja mu kažem da sam cura za udaju.
HELENA: Nisi mu se valjda nudila!?
HERMIONA: Nisam ja ništa nudila nego sam rekla kakvo je kod mene stanje i mislila sam da ću njemu pomoći.
MENELAJ: Zato je on pobjegao!
HERMIONA: Rekao je da se ide s prijateljem posavjetovati koji je bio na lađi, još je rekao da će mi doći reći kad sunce bude povisoko.
HELENA: Već je kćeri podne i vrijeme je ručka.
HERMIONA: Hoćete reći da sam negdje pogriješila a Dadilja kaže da se ništa ne razumije u muškarce. Od kud sam ja znala kako se treba ponašati?!
HELENA: Što nisi mene pitala, imala si priliku?
HERMIONA: Ja sam mislila da si ti i mog oca Menelaja tako ulovila.
MENELAJ: Mi smo nešto drugo, poznajemo se od djetinjstva a ovo je ipak momak sa strane.
HERMIONA: Onda mi objasnite kako se love momci sa strane?
HELENA: Moraš čekati da te on zaprosi i još se malo braniti.
HERMIONA: To od njega nisam mogla dočekati. Samo je pričao o mamici.
MENELAJ: Malo je sramežljiv, treba ga nekako ohrabriti.
HERMIONA: Nešto sam mislila da bi moja majka mogla više učiniti kad bi htjela.
HELENA: Majka će sve učiniti samo reci svoju želju!?
HERMIONA: Telemah je crvenio u licu kad je tebe ugledao majko a u mene nije ni gledao, možeš misliti koliko sam bijesna.
HELENA: Ovo nisam ni u snu sanjala!
MENELAJ: Sve mi je poznato, tako sam i ja crvenio pred njezinom majkom Ledom.
HERMIONA: I što si onda učinio?
MENELAJ: Pretvarao se u bijelog labuda da ne ispadnem budala.
HELENA: To je živa istina!
HERMIONA: Da li ću ja to dočekati?
MENELAJ: Poslat ću vas dvije na Itaku pa učinite što možete.
HERMIONA: Možemo krenuti zajedno s glasnikom.
HELENA: Ne može tako kćeri, moramo čekati povratni odgovor.
HERMIONA: Ja ću do tada poživčaniti.
MENELAJ: Zato je otac smislio nešto mudro i da svi budemo zadovoljni…
HERMIONA: Jedino se u tebe oče uzdam!
MENELAJ: Pozvat ću neke momke s Krete, tvoje je samo da uperiš prstom koji ti se sviđa a dalje je moje.
HERMIONA: Hoću li se moći odlučiti ako ih je više?
MENELAJ: Neka i tvoja majka šacuje, valjda će nešto ispasti.
HERMIONA: Hoćeš li mi pomoći majko?
HELENA: Kako Kralj kaže!
HERMIONA: Onda pozovi momke a na Itaku i tako ne računamo.
MENELAJ: Čekaj kćeri da se dogovorimo! Kad odabereš momka onda će on tebe oteti i odvesti na Kretu.
HERMIONA: Sve ću mu pomoći u okviru svojih moći!
MENELAJ: Ja ću s jakim snagama krenuti da vas tražim i prijeći ću cijelu Kretu dok vas ne nađem.
HERMIONA: Pazi da ti netko opet ne otme Helenu!
MENELAJ: Onda ću ići u dva rata.
HERMIONA: Baš si mudar tata!
HELENA: Ne moraš ti ostati na Kreti ako ti se ne sviđa.
HERMIONA: Znači, mogu da biram!
MENELAJ: Bitno je da dobiješ na cijeni kad se već otimaju za tebe.
HERMIONA: Onda pošalji još neke momke!
MENELAJ: Do tada će Telemah odrasti i neće crveniti u licu.
HERMIONA: Svečano obećavam da neću više živčaniti!
HELENA: Prosidba je jako komplicirana a kad te otmu onda ne moraš ništa misliti, tvoj otac prošao je svakakve bitke.
HERMIONA: To volim, da ne moram misliti!
MENELAJ: Kraljice moje najljepše, idemo na ručak!

ZAVJESA



7. ODISEJ I PENELOPA U DVORIMA NA ITACI

Ukupni ambijent prijestolja na Itaci nešto je skromniji, odjeća je grublja i više zatvorena. Odisej ne pati od krune na glavi a Penelopa pogotovo, više su ucifrani drugim rekvizitima. Telemah ubrzano dozrijeva a Odisej pokazuje svoje izvorne komplekse. Otvaranjem zavjese Odisej i Penelopa sjede na prijestolju.

ODISEJ: Što kažeš draga Penelopa, jesmo li ih sredili kako zaslužuju!?
PENELOPA: Premudri Odiseju, ne mogu vjerovati vlastitim očima!
ODISEJ: Dugo sam smišljao plan i nisam smio da uprskam.
PENELOPA : Mogla sam ti pomoći da sam bila pametnija
ODISEJ: Najviše si mi pomogla što nisi bila pametna!
PENELOPA: To se može svakako tumačiti!?
ODISEJ: Strepila bi za mene i negdje bi se odala, znam ja žene kad ih uhvati panika.
PENELOPA: Imao si veće povjerenje u Dadilju nego u mene.
ODISEJ: Dadilja je moja druga majka i to nije bajka.
PENELOPA: Odglumio si prosjaka da te ni ja nisam prepoznala.
ODISEJ: Prosjaci su svi isti, tko bi ih prepoznao.
PENELOPA: Takvi su bili i moji prosci, svi na isti kalup.
ODISEJ: I tako se nisi mogla odlučiti, moja vjerna Penelopa.
PENELOPA: Nisam znala da li si živ, to me najviše mučilo.
ODISEJ: Klitemnestra je sahranila svog Agamemnona prije nego se vratio kući.
PENELOPA: Neće ni Menelaj bolje proći, pazi što ti kažem.
ODISEJ: Tko mu je kriv kad hoće imati najljepšu ženu na svijetu.
PENELOPA: Vi ste nju vratili na silu a nitko je nije pitao što bi ona željela.
ODISEJ: Zar sam tebe trebao pitati da li da poubijam prosce?
PENELOPA: To je nešto drugo: ja sam vjerna žena a Helena je šarena!
ODISEJ: Što se tiče Helene tu si u pravu, čak je i meni namigivala.
PENELOPA: Zašto si se išao boriti za takvu ženu, to ja tebe pitam?
ODISEJ: Takva je bila politička situacija u cijeloj Heladi, nisam se mogao izvući.
PENELOPA: Zar si se morao toliko isticati, onaj drveni konj tvoje je djelo!?
ODISEJ: Drugi su ga tesali a ja sam samo dao ideju…Nećeš valjda reći da sam ispao konj i to veliki?!
PENELOPA: Mogu ti reći da bi to moglo imati ozbiljne posljedice: naš sin išao je u Spartu i tko zna što od toga može biti, čak mi je rekao da se njihova kćerka Hermiona nudi za snahu.
ODISEJ: Kud baš ona, zar nema ništa bolje!?
PENELOPA: Nekako je pobjegao a to može imati političke posljedice.
ODISEJ: Zar opet moram razbijati glavu mudrolijama, mislio sam malo odahnuti.
PENELOPA: O tvojim mudrolijama još ćeš mi pričati a najprije mi reci da li je Helena stvarno tako lijepa kako se priča?
ODISEJ: Što da ti kažem…ima neku čudnu ljepotu. Ako se mene pita onda si ti najljepša!
PENELOPA: Upravo sam te pitala i lijepo si rekao. Sad te pitam da li se za ovih dvadeset godina nisam ništa promijenila?
ODISEJ: Postala si zrelija i saftnija, upravo mi takva trebaš!
PENELOPA: Opet si mudar pa da te vidim na težem pitanju! Kakve su one nimfe što su te zarobile desetak godina?
ODISEJ: Sad si Penelopa otišla u krivi sokak…Homer svašta pjeva da bude zanimljivo a ti sve vjeruješ.
PENELOPA: Hoću čuti od tebe!?
ODISEJ (ustaje s prijestolja): Bio je to ružan san a ja se hvalio da je istina.
PENELOPA: Onda mi reci zašto tako sanjaš?
ODISEJ (sjeda): Postavljaš glupo pitanje kao što su i snovi glupost.
PENELOPA: Imam i teže pitanje: sanjaš li mene?
ODISEJ: Ne shvaćaš Penelopa da je to velika politika…
PENELOPA: Zato i hoću da mi objasniš kad si tako mudar.
ODISEJ: Ako baš hoćeš čuti, sve one nimfe i tvoja su slika!
PENELOPA: Znači, ti si samo mene sanjao i o tome se hvalio!?
ODISEJ: Pametnija si draga Penelopa nego što sam mislio.
PENELOPA: I to je lijepo čuti pa malo odahni od mojih gluposti.
ODISEJ (hvata se za glavu): Sin me brine a meni kako bude!
PENELOPA: Da li te brine sin ili Helena?
ODISEJ: Sve je to povezano.
PENELOPA: Onda mudruj!
ODISEJ: Moram priznati da sam s Menelajem o tome mudrovao: oni imaju kćer jedinicu a mi sina jedinca, Sparta je veliko kraljevstvo.
PENELOPA: Neće se valjda naš sin udati?
ODISEJ: Možda bi tako osvojili još jedno kraljevstvo.
PENELOPA: To je već bolje, znaš ti biti mudar samo kad hoćeš!
ODISEJ: Moramo sa sinom vidjeti što on misli.
PENELOPA: Mene zanima i što Helena misli.
ODISEJ: Nakon onolikog rata valjda će i ona malo uvući rogove.
PENELOPA: To je veliko i otvoreno pitanje! Neće ona dozvoliti da padne u sjenu zaborava, nemoj to zaboraviti.
ODISEJ: Od kud ti takve maštarije?
PENELOPA: Telemah kaže da se više uplašio Helene nego Hermione.
ODISEJ: Onda ću ja pokazati svoje mudrolije. Ti si sina previše razmazila.
PENELOPA: Sin je odrastao ubrzano jer je bila takva situacija a ti ga maziš!
ODISEJ: Onda još bolje, znam ja i drugačije.
PENELOPA: Postavit ću ti još gluplje pitanje. Što bi ti učinio da sam se udala za nekog od prosaca?
ODISEJ: Borio bih se za prijestolje – s tobom ili bez tebe!
PENELOPA: A da me je netko oteo i odveo u nepoznato?
ODISEJ: Oteli su nam dvadeset godina moja vjerna Penelopa.
PENELOPA: Sad si me raznježio kako samo ti znaš!
ODISEJ: U podjeli ratnog plijena svi su se borili da dobiju što više robinjica a samo ja nisam.
PENELOPA: Da li ti je to mudro?
ODISEJ: Znao sam da me sanjaš i želio sam ti ostati vjeran.
PENELOPA: Sad si ga pretjerao a sanjaš onolike nimfe.
ODISEJ: Bila je to sasvim drugačija politika. Ja sam te stavio na velika iskušenja i kad sam se uvjerio da si mi vjerna onda sam došao.
PENELOPA: Kako si se mogao uvjeriti?
ODISEJ: Imao sam svoje ljude koji su mi dojavljivali ali trebalo je provjeriti.
PENELOPA: Pričaš bajke i mitove.
ODISEJ: I među tvojim proscima imao sam prijatelja a Dadilja je potvrđivala.
PENELOPA: Onda ih nisi sve poubijao.
ODISEJ: Naravno da nisam: ostavio sam prijatelje i one što nisu bili na dohvatu moje oštre strijele.
PENELOPA: Zašto si onda pričao drugačije?
ODISEJ: Da se pravim važan a Homer takve voli.
PENELOPA: Tko će ti bilo što vjerovati?
ODISEJ: Naš sin i Dadilja sve znaju a moj stari otac imao je svoju agenturu.
PENELOPA: Onda si ti zaista mudar moj Odiseju!
ODISEJ: O tvojim proscima moram i dalje voditi brigu.
PENELOPA: Nakon svega nisam to očekivala.
ODISEJ: Ne zna ni Helena što je očekuje.
PENELOPA: Ti ćeš se opet upetljati svojim mudrolijama.
ODISEJ: E vala hoću! Heleni sam poslao poruku da je njezin Menelaj veći konj od Parisa a ona mi to cijeni.
PENELOPA: Onda ste obadvoje pokvareni.
ODISEJ: Onda je i tvoja vjernost promašena.
PENELOPA: Od kud sam ja to mogla znati?
ODISEJ: Od kud ti onoliki prosci ako im nisi mrdnula repom!?
PENELOPA: Svi koji su ostali živi vratili se puno prije tebe, svašta sam pomišljala.
ODISEJ: Zašto se sin nije oženio pa bi se znalo tko je gazda?
PENELOPA: Stalno je nešto obećavao ali je vjerovao da si ti ipak živ.
ODISEJ: Onda ću se sinu odužiti kako je zaslužio.
PENELOPA: Samo ga nemoj slati u rat.
ODISEJ: Rat je svakog dana a ljubav je najratobornija, draga Penelopa.
PENELOPA: To može ali da svi ostanemo živi.
ODISEJ: Nemoj da mi se miješaš kad sa sinom budem razrađivao strategiju i taktiku budućeg osvajanja.
PENELOPA: Ne miješam se u muška posla.
ODISEJ: Poslat ću glasnika u Spartu: imam prelomljenu pločicu i podsjetit ću Menelaja na ono što smo nekad mudrovali, treba poslati i nekakve poklone.
PENELOPA: Puno sam plela i bit će za svakog ponešto.
ODISEJ: Čuo sam da si parala i tako prosce varala.
PENELOPA: Morala sam nekako, svakim danom bilo je sve opasnije.
ODISEJ: Prvo da oženimo sina a onda ćemo nastaviti gdje smo stali s našim mudrovanjem.
PENELOPA: Moj Odiseju, nikad mi nije bilo teže u životu. Moram se suočiti s najljepšom ženom na svijetu, sva se tresem od uzbuđenja.
ODISEJ: Ni Heleni nije lako, mora se suočiti s najvjernijom ženom na svijetu.
PENELOPA: Moja vjernost nije tako vidljiva kao njezina ljepota. Nije ni tebi lako.
ODISEJ: Bit će već nekako, pomagat ću sinu koliko budem mogao.
PENELOPA: To me i brine, opet ću da pletem i param.
ODISEJ: Nešto nam sin puno spava.
PENELOPA: Od kad si se vratio on se puno pobarabio, nema ga po cijele noći.
ODISEJ: I ja bih tako na njegovom mjestu ali sad je puno posla pred nama.
PENELOPA: Kaže da bi išao u Atenu izučiti neke škole.
ODISEJ: Kakve škole kad se treba ženiti. Neka ga žena školuje.
PENELOPA: Kaže da ga muči govorništvo: Hermiona je velika lajavica a on se uzmuca, od muke pocrveni.
ODISEJ: Nema boljeg učitelja od mene ni od jedne žene, reci Dadilji da ga hitno budi a ti budi na mojoj strani.
PENELOPA: Joj Odiseju moj, neću ti pred sinom proturječiti.
ODISEJ: Vino ću manje razvodniti da bolje treniramo govorništvo.
PENELOPA: Bojim se da Helena ne pokvari našeg Telemaha.
ODISEJ: Neka mene pokvari ako može!
PENELOPA: Znam da tebe ne može.
ODISEJ: Onda nema problema! (ustaje)
PENELOPA: Još uvijek se tresem! (ustaje)

ZAVJESA


8. MUKE SINA TELEMAHA I MUDROG ODISEJA

Scenografija kao u prethodnom prizoru s dodatkom malog stolića na kojem je bokaleta s vinom. Otvaranjem zavjese Penelopa dolazi u pratnji Dadilje, sjeda na prijestolje a Dadilja postavlja bokaletu na stolić.

PENELOPA: Reci mi Dadilja kada Telemah dolazi po noći?
DADILJA: Kako kada. Dobar je on momak za svoje godine.
PENELOPA: I mi smo u nekim godinama. Da li pred tobom spominje ženidbu ili da ima kakvu ozbiljniju djevojku?
DADILJA: Nije mi ništa poznato. Kaže da bi malo lutao.
PENELOPA: Vas dvoje ste znali ono što ja nisam znala.
DADILJA: Prečesta Kraljice, ispalo je bolje nego što smo mislili.
PENELOPA: Dugo godina slala si informacije o meni.
DADILJA: Govorila sam sve najljepše.
PENELOPA: A da nije bilo najljepše?
DADILJA: Onda bih razmislila.
PENELOPA: I Telemahu si rekla da je Odisej živ a meni nisi!?
DADILJA: Nisam smjela. Tako mi je Odisej naredio kad je polazio u rat.
PENELOPA: Kako si mu mogla ostati vjerna toliko vremena?
DADILJA: Zar nisam i tebi ponekad zažmirila?
PENELOPA: Nisi mi to nikad rekla.
DADILJA: Nisi me nikad pitala a moje nije da govorim sama.
PENELOPA: Hvala ti na svemu! Ne znam što Odiseja nema.
DADILJA: Vidjela sam neke konjanike.
PENELOPA: Zar već priprema glasnike…
DADILJA: Što da kažem Telemahu?
PENELOPA: Neka se dobro najede, bit će vina.
DADILJA: On još ne pije vino.
PENELOPA: Vrijeme je da počne!
DADILJA: Evo Kralja a ja odoh.
ODISEJ: Potegni Penelopa prva, imamo razloga za slavlje!
PENELOPA (uzima bokaletu): Čime ćeš me obradovati?
ODISEJ: Kad se hoće sve se može…Sparta je poslala svog glasnika!
PENELOPA (ushićeno): Onda ću potegnuti malo više!
ODISEJ (uzima od nje bokaletu): I ja ću!
PENELOPA: Zar je to moguće, moj Odiseju?!
ODISEJ: Dobio sam prelomljenu pločicu od Menelaja a onda je sve jasno.
PENELOPA: Moramo Telemaha dobro pripremiti!
ODISEJ: U povjerenju glasnik mi je dao nezgodnu informaciju: Hermiona je oteta a još drže u tajnosti, neki tragovi upućuju na Kretu.
PENELOPA: Možda je otimačina izmišljena da Hermiona dobije na glasu.
ODISEJ: Malo ću više ispitati glasnika ali što reći Telemahu?
PENELOPA: Nemoj ga u početku zaplašiti dok vidimo kako diše.
ODISEJ: Izgleda da Menelaj traži saveznike za ratni pohod.
PENELOPA: Zar opet zbog jedne spartanke da toliki izginu?!
ODISEJ: Ako je Kreta na redu možda bude lakše, to je Menelajeva djedovina.
PENELOPA: Malo mi je lakše.
ODISEJ: Evo našeg jedinca!
TELEMAH: Čujem da ću piti vino!
PENELOPA: Ako ti bude fino!
TELEMAH: Nešto vi hoćete čuti od mene?
ODISEJ: Puno toga. Ti si naš jedinac i sve nade u tebi su sade.
PENELOPA: Mogla je Dadilja donijeti kakvu stolicu.
TELEMAH: Ako mi dosadi stajanje sjest ću na pod.
ODISEJ: Hoćemo li proširivati pašnjake ili ćemo graditi brodove, ti ćeš uživati plodove?
TELEMAH: Ja se oče uzdam u tvoje uzde, malo bih lutao dok mi ne dosadi.
PENELOPA: Išao bi škicati princeze i to je u redu ali odgovori što te otac pita!
TELEMAH: Nepismen sam pa bih neku školu probao.
ODISEJ: Čuo sam da si u Spartu hodio i da li si što pogodio?
TELEMAH: Išao sam se raspitivati za tebe i Kralj Menelaj me utješio.
ODISEJ: Da li te Hermiona utješila?
TELEMAH: Nemoj da crvenim…pobjegao sam bez pozdrava.
PENELOPA: Da li si i pred Helenom crvenio?
TELEMAH: Od kud vam takva pitanja a vino još nisam probao!?
ODISEJ: Moraš nekad probati.
TELEMAH (nakon što je potegao iz bokaleta): Nije loše!
PENELOPA: Išao si ti više puta u Spartu.
TELEMAH: Gdje sve nisam išao…
ODISEJ: Stigao je Menelajev glasnik, što da mu kažem?
TELEMAH: Zar mene jure?
ODISEJ: Red je da pokažemo neku namjeru.
TELEMAH (poteže iz bokaleta): Ostao sam bez riječi pred najljepšom ženom na svijetu.
PENELOPA: Zar Hermiona nije dovoljno lijepa?
TELEMAH: Da ima kraći jezik bila bi još ljepša.
ODISEJ: Onda joj ga skrati!

TELEMAH: Kažem ti da mi treba škola govorništva.

PENELOPA: To je najmanji problem, tvoj otac je veliki govornik.
ODISEJ: Pazi sine: i mucanje ima dobre strane, nitko ne zna što si rekao.
TELEMAH: Helena me ohrabrila a onda sam se još više uzmucao.
ODISEJ: Dao si joj najljepši kompliment a Hermiona je ljubomorna.
TELEMAH: I ti si me oče ohrabrio, znaš sve kao da si tamo bio.
PENELOPA: Zar je Helena stvarno takva ljepotica?
TELEMAH: Nemoj majko da opet crvenim.
ODISEJ: I ja crvenim od bijesa ali niste primijetili
PENELOPA: Zar i ti crveniš zbog Helene?
ODISEJ: Poslat ću inicijativu o međusobnom nenapadanju a tek onda o prijateljstvu.
TELEMAH: Ne razumijem se u veliku politiku.
ODISEJ: Toliko sam bijesan da bih išao u rat.
PENELOPA: Nemoj još i sina nagovarati.
ODISEJ: Zbog njega to i činim, majku joj njezinu!
PENELOPA: Čiju majku psuješ?
ODISEJ: Zamislite što sam dobio na poklon: sjekiru i to neku tupu!
TELEMAH: Ti si makar nešto dobio.
ODISEJ: Ako je tvoj otac tup kao sjekira onda možeš misliti što o tebi misle.
TELEMAH: Nisam išao tako daleko.
PENELOPA: Zar je ne možeš naoštriti i da nečem služi?!
ODISEJ: Sve je to djelo one pokvarene Helene a Menelaj rže kao konj.
PENELOPA: Rekla sam ti da ćeš ispasti veliki konj što si se toliko isticao.
TELEMAH (sjeda na pod): Možda nisu bili svjesni kakve će to posljedice izazvati.
ODISEJ: I to je moguće ali protiv takvih se najteže boriti.
TELEMAH: Smisli oče nešto da im uzvratimo!
ODISEJ: Ti si sine dobio posebne zlatnike a Penelopa svilu iz Egipta.
TELEMAH: Onda nismo loše prošli, ima da sjekiru pozlatimo.
PENELOPA: Nečija je to politika, ljubomorni su oni što Homer pjeva o mojoj vjernosti.
ODISEJ: To sam zaboravio reći: tragaju za Homerom i kao da bi mi trebali znati gdje se on nalazi jer bi ga pozvali u goste.
PENELOPA: Reci sinu i ostalo!
TELEMAH: Zar ima nešto još bolje?
ODISEJ: Hermiona je oteta ali se još drži u tajnosti.
TELEMAH: A od nas ne taje!?
PENELOPA: Sve je to kurvinska politika.
TELEMAH: Tu frajlu nije moguće oteti ako se sama nije ponudila.
ODISEJ: Zar tako misliš o njoj?
TELEMAH: Da, mamu joj njezinu!
PENELOPA: Možda je i mamica s njom.
TELEMAH: Helena mi namiguje i kaže da će biti sve u redu, sad ti meni oče reci što to hoće reći?
ODISEJ: Sad ti mene slušaj sine što ću reći…Po njihovom glasniku pozvat ćemo ih u goste jer kod nas Homer često dolazi.
TELEMAH: Donekle razumijem ali što će biti dalje?
ODISEJ: Tako ćemo vidjeti da li su Hermionu oteli od otimača.
TELEMAH: I što da ja s njom radim?
ODISEJ: Pazi, to nije prosidba jer dolaze kod nas.
TELEMAH: Znači, sve je neobavezno.
ODISEJ: Ja ću poslati svoje ljude da ih dočekaju negdje na putu i zato ću reći da ne dolaze lađom.
TELEMAH: Navlačiš ih u zamku.
ODISEJ: Možemo mi to izvesti i na moru ako budu tvrdoglavi.
PENELOPA: Sva sam pretrnula od uzbuđenja.
TELEMAH: Ono glavno tek dolazi.
ODISEJ: Pametan si sine. Šaljem jače snage da ih otmu.
TELEMAH: To će biti neki maskirani.
ODISEJ: Mrak je dovoljna maska.
PENELOPA: Onda se i ti baviš otimačinom.
TELEMAH: Nije otac još završio svoju političku namjeru.
ODISEJ: S puno jačim snagama idemo ih oteti od otimača.
TELEMAH: To nije teško jer ih neće nitko braniti.
ODISEJ: Važan je raspored oslobađanja: Menelaja držimo do jutra u neizvjesnosti, neće biti gladan ni žedan.
TELEMAH: A što će biti s one dvije?
PENELOPA: To i mene zanima!?
ODISEJ: Pečemo vola da pokažemo gostoprimstvo.
TELEMAH: Zar ćemo cijelu noć peći vola?
ODISEJ: Mi smo na svom terenu i ima da ih nadlajemo u priči.
TELEMAH: Znaš da zamuckujem u takvim situacijama.
ODISEJ: Onda biraš koja ti je draža!
TELEMAH: Helena je rekla da neće biti problema.
ODISEJ: Tako ću i ja Hermioni reći.
PENELOPA: A gdje sam ja u cijeloj priči?
ODISEJ: Ti ćeš tješiti Menelaja u zarobljeništvu ali moraš sačuvati glas vjerne žene.
PENELOPA: Nije to tako lako.
ODISEJ: Snalazi se nekako. Moramo sinu pomoći.
TELEMAH: Koliko će biti dugo kod nas u gostima?
ODISEJ: Valjda će nekad otići.
TELEMAH: Kad šalješ inicijativu o prijateljstvu?
ODISEJ: Nikad pa ni tada a ti kako hoćeš.
PENELOPA: I sve zbog one tupe sjekire!?
ODISEJ: Hoću da naš sin postane mudriji od mene.
TELEMAH: Zar ima nešto još mudrije?
ODISEJ: Za njihovu posjetu daleko će se čuti.
TELEMAH: I tko će da pati zbog toga?
ODISEJ: Svako kraljevstvo koje ima kćeri nudit će se da nam dođu u goste.
TELEMAH: Zar ćemo i njih zarobljavati?
ODISEJ: Nema potrebe. Homer će propjevati da princeze dolaze na probni rok dok se princ Telemah ne odluči koja mu paše.
TELEMAH: Jako lijepo zvuči, ne znam što će majka reći!?
PENELOPA: Bitno je što ćeš ti reći, sve činimo zbog tebe.
TELEMAH: Što me prije niste nagovorili da pijem vino?
ODISEJ: Nismo znali da si toliko očarao Helenu.
TELEMAH: I ona mene jer nema ljepše žene.
PENELOPA: Zato se i tvoj otac išao boriti za nju.
ODISEJ: Borio se jesam ali se nisam izborio.
TELEMAH: Da nam ne dolaze toliki gosti ipak bih ja zaprosio Hermionu.
ODISEJ: Onda to glasniku prenesi osobno.
TELEMAH: Rado ću mu prenijeti.
PENELOPA: Možda će Helena oprostiti i tvom ocu.
TELEMAH: Meni neće oprostiti ako propustim takvu priliku.
ODISEJ: Zar ti je tako rekla?
TELEMAH: Bojao sam se novog rata a sad više ne.
ODISEJ: I Menelaj je dobar čovjek, sve će razumjeti.
TELEMAH: Zaista me lijepo primio.
ODISEJ: Ako Helena bude zadovoljna, Sparta neće nikog napadati.
TELEMAH: Trudit ću se da bude zadovoljna.
PENELOPA: Čini sve sine u cilju mira, od rata ništa nema.
TELEMAH: Hvala majko!

 

K R A J