SIMBOLOKRACIJA

Autor Slavko Lukić

HELENIN SAN

1. HELENA I MENELAJ U SPARTI

Cijeli prizor odvija se u ambijentu prijestolja ali je sve prilično klimavo ili lelujavo:čak su i sjedeljke neočekivano skromne, Helena povremeno čini nagle trzaje glavom tako da i kraljičina kruna pada s glave, Menelaj pokušava da je stabilizira i na kraju odustaje – davši joj slobodu da odlučuje po svojoj volji.

MENELAJ: Evo moja ljepotice, konačno je sve na svom mjestu!
HELENA: Dabome! Domogao si se prijestolja u mojoj Sparti pa izigravaj Kralja.
MENELAJ: Pa zar ti nisi Kraljica?
HELENA: Sve je tebi podešeno a ja sam samo žena od Kralja.
MENELAJ: A što ti fali?
HELENA: Da sam imala Dvorsku stražu ne bi se desilo ono što je bilo…
MENELAJ: Bilo je dovoljno stražara ali si ih zavarala.
HELENA: Kakva je to straža koja se može varati, ono što je valjalo otišlo je s tobom na Kretu.
MENELAJ: Ima i toga. Mislio sam da se ti znaš lijepo ponašati.
HELENA: Zar nisi rekao da budem ljubazna prema Parisu?
MENELAJ: A što sam trebao reći?
HELENA: Moga si reći da ode od kud je došao.
MENELAJ: Zar bi to bilo lijepo? Došao je iz tolike daljine a ja sam morao hitno na sprovod.
HELENA: Tebi je tvoj Djed važniji od mene.
MENELAJ: Želio sam te poštedjeti tužnog događaja a morao sam ići.
HELENA: Vidiš kakvu sam ja tugu doživjela, oteo me kao običnu robinju.
MENELAJ: Zar si morala ići na lađu?
HELENA (pravi nagli trzaj glavom): Ne znaš ti, moj Menelaje, kakve su spletke na Olimpu, oni samo čekaju povoljnu priliku…
MENELAJ: I još si ponijela škrinjicu zlatnika, zar su te i to nagovorili?
HELENA: Nisam valjda trebala da se prodam kao kurva, htjela sam robu pošteno platiti baš zato što je nudio džabe.
MENELAJ: Mogao je on sve donijeti u Dvore pa da biraš.
HELENA: Baš si blesav! Zar nije jednostavnije da razgledam na lađi, tko bi to sve prenosio i od kud on zna što mi treba.
MENELAJ: Imala si Dvorsku stražu i oni bi to učinili.
HELENA: Lijenčine! Jedva su dočekali da ništa ne rade.
MENELAJ: Tko ti je kriv što ih žališ.
HELENA (pravi jači trzaj glavom i kruna pada): Za sve sam ja kriva a ti se izvučeš kad si mi najpotrebniji.
MENELAJ (ustaje i vraća joj krunu na glavu): Nemoj Helena da se toliko glupiraš, jedva sam te vratio i budi pametnija!
HELENA: Onda mi nemoj nabijati na nos što je sve tako ispalo!
MENELAJ: Nisam ni mislio. Bio je to ružan san.
HELENA: Imam ja materijala i za tebe.
MENELAJ: Samo pripovijedaj!
HELENA: Načula sam za pregovore oko Kasandre…
MENELAJ: Mislio sam ako tebe ne dobijem da se ipak ne vraćam praznih ruku. Moraš priznati da je Parisova seka ljepotica.
HELENA: Ne znaš ti nju…samo namiguje i spletkari.
MENELAJ: Od kud bih ja znao ono što ti znaš.
HELENA: Nikad me snahom nije zvala i još mi se izrugivala.
MENELAJ: Ljubomorna je na tvoju ljepotu, barem je to jasno.
HELENA: Izmislila flert s Apolonom, onda ti je jasno kakva je lažljivica.
MENELAJ: Homer kaže da je prorokovala istinu i da je taj dar dobila od samog Apolona.
HELENA: Čak i ako je istina ali nije ništa dala niti mu rekla hvala.
MENELAJ: Tko bi znao vama ženama kako ćete se ponašati.
HELENA: Nemoj se ti brinuti za druge žene nego samo za mene!
MENELAJ: Ti si mi najveća i jedina briga, bila i ostala.
HELENA: Znam te još iz djetinjstva, samo si se oblizivao oko moje sestre Klitemnestre.
MENELAJ: Nemoj Helena i na sestru biti ljubomorna, zar te nisam oženio uz odobrenje tvog oca Zeusa?!
HELENA: Onda se tako ponašaj! Ja sam pouolimpijka a ti si obični smrtnik.
MENELAJ: Uvijek o tome vodim brigu, reci moje greške?
HELENA: Zašto je tvoj brat Agamemnon bio glavni zapovjednik svih ratnika a nisi ti?
MENELAJ: Moj baja voli se praviti važan a čula si kako je prošao.
HELENA: Ispada da se on više borio za mene nego ti.
MENELAJ: Borio se i Paris pa je dobio ono što je zaslužio.
HELENA: Nije meni do Parisa stalo nego mi je čudno da me Zeus nije izvukao iz nemilosti.
MENELAJ: To pitaj njega a ja mislim da bez njegove volje ne bi pobijedili…
HELENA: Mogao je on nešto učiniti i prije nego što ste krenuli u rat.
MENELAJ: Valjda je želio da se uvjeriš koliko je Paris neozbiljan.
HELENA: Kakav god da jest, Paris mi je udijelio više komplimenata za jedan dan nego ti od kad te znam.
MENELAJ: Toliko ti vjerujem a vidiš da nije istina sve što se priča.
HELENA: Što će naša kćerka Hermiona misliti o svemu a baš je prava djevojka?!
MENELAJ: To i mene zanima. Da nismo makar u Egiptu onoliko dangubili.
HELENA: To se i Parisu desilo, lađa je lutala po svome.
MENELAJ: Nije to slučajno, sve je dogovoreno na Olimpu.
HELENA: I ja mislim tako, moj Menelaje! Ne vrijedi da nas dvoje mudrujemo.
MENELAJ: Pravo veliš, ljepotice moja.
HELENA: Zar misliš iskreno ono što govoriš?
MENELAJ: Kakva bi to najljepotica bila da se nitko za nju ne otima.
HELENA: Vjeruj da me ljepota skupo košta: gdje god se okrenem svi gledaju u mene, lako je onima na Olimpu da nekoga nagovore.
MENELAJ: Nikad te više neću ostaviti bez moje kontrole, budi bez brige.
HELENA: Što ćemo s kćerkom, i za nju će se otimati?
MENELAJ: To je manji problem, ako je tko otme to je za nju bolje.
HELENA: Cijela će Sparta trpjeti ako tolike straže oko mene postaviš.
MENELAJ: Valjda sam i ja nekakvi heroj a čuvat ću te ne žaleći život. Ako poginem onda me nije briga što će s tobom biti.
HELENA: To sam željela da mi kažeš. Znači, dok si ti živ ja sam sigurna i tvoja!?
MENELAJ: A čija bi bila? Takva je sudbina i na Olimpu.
HELENA: Nemoj izazivati olimpijce, oni se pretvaraju i u ono što nisu.
MENELAJ: Na kraju se pokažu kakvi jesu.
HELENA: Nemaju oni kraja u svojoj vječnosti…Moja majka Leda baš se čuvala a Zeus se pretvorio u bijelog labuda.
MENELAJ: Znam Helena ali nije to bilo samo jednom.
HELENA: Kad je krenulo onda je kasno za kajanje.
MENELAJ: O tome sam puno mudrovao s tvojom sestrom Klitemnestrom, još dok smo bili djeca.
HELENA: Čuo si kakva je moja sestra: zabila je nož u leđa svom ljubljenom Agamemnonu, to od mene nisi doživio.
MENELAJ: Nije ona nego njezin ljubavnik, to su više sile tako odredile.
HELENA: Nemoj da je braniš, znam da ste i meni radili iza leđa.
MENELAJ: Moj brat Agamemnon puno je zgriješio: žrtvovao je vlastitu kćer, ostavio svoju ženu i išao se boriti za tuđu a robinjice su mu bile najslađi plijen.
HELENA: Nakon svega braniš moju sestru a to nisu čista posla.
MENELAJ: Tu ženu nitko ne razumije, često je sanjam u lijepom sjećanju.
HELENA: Čujem da joj se i djeca osvećuju i veću kaznu nije mogla dobiti.
MENELAJ: Što djeca znaju o čemu odrasli sanjaju.
HELENA: Jako sam začuđena: ne žališ svog brata a žališ moju sestru, to samo govori koliko me ne voliš.
MENELAJ: Znala mi je u snu reći da sam ja trebao biti njezin…
HELENA: Eno ti je pa se bori s njezinim ljubavnikom.
MENELAJ: Kaže da si ti trebala pripasti Agamemnonu.
HELENA: Od kud sad to?
MENELAJ: Jer ste obadvoje uobraženi, umišljate da ste olimpijci.
HELENA: Moj slučaj je nešto drugo i ne možeš me s nikim uspoređivati.
MENELAJ: Onoliki ratnici izginuli zbog tebe a ni jednog ne žališ.
HELENA: Nisam ih ja mrcvarila, to je muška ludost.
MENELAJ: Čut ćeš ti Zeusa što on misli o tebi!
HELENA: Čut će i on od mene, neću mu klečati na koljenima.
MENELAJ: To je vaš problem a ja moram misliti o Kraljevstvu.
HELENA: Što si smislio?
MENELAJ: Puno smo roblja doveli i treba ih zaposliti.
HELENA: Dobro si rekao…ne znam što će ti onolike robinjice?!
MENELAJ: Od muškaraca što je valjalo to se razbježalo, hvatali smo ono što se može a puno je i djece pa samo vrište i pište.
HELENA: Da nisi i Kasandru dobio u podjeli ratnog plijena?
MENELAJ: Od kud ja znam kad su sve iste. Moj baja Agamemnon je govorio da će Kasandra biti njegova.
HELENA: Počinjem i ja drugačije gledati na moju sestru Klitemnestru.
MENELAJ: Mogla si čuti da Homer sve više pjeva o vjernoj Penelopi, valjda je o tebi opjevao što je znao.
HELENA: Od kuda bi joj onoliki prosci da je tako vjerna!?
MENELAJ: Tim više, ni jedan joj nije uspio pomutiti razum.
HELENA: Svi oni njoj mute, ja ti kažem.
MENELAJ: Odisej još uvijek luta a tko zna da li je živ.
HELENA: Zar nisi čuo što Homer pjeva: da je Odisej u zatočeništvu nekih opasnih nimfi, valjda je i Penelopa čula nešto od toga.
MENELAJ: Odisej je mudar i laže kao konj: plaši se morskih nimfi a to je priča za malu djecu, negdje mudruje što ga čeka kod vjerne Penelope.
HELENA: Misliš da bi to moglo biti?
MENELAJ: To je više nego sigurno, znam ja njegove mudrolije.
HELENA: Moj Menelaje, da nisi i ti u strahu što te čeka kod mene?
MENELAJ: Ja sam nešto drugo, čuvao sam se samo za tebe.
HELENA (ustaje i izvodi plesne figure) : Nisam ni znala koliko si mudar.
MENELAJ: Stalo mi je do života i do tebe, prelijepa Helena!
HELENA: Živi bili pa vidjeli! Od lijepih priča se ne živi.
MENELAJ: Ja sam mogao imati robinjica koliko sam htio ali im nisam robovao, svojim očima sam vidio kako je prošao heroj Ahil.
HELENA: Čula sam da se za mene nije ni borio, ranjiv je on u glavu a ne u petu.
MENELAJ: Dok mu dođe iz pete u glavu!
HELENA: Ovo si dobro rekao, moj ljubljeni Menelaje!
MENELAJ: Pričaj kako ti je bilo za tih desetak godina ratovanja!?
HELENA: Najviše sam strahovala tko će pobijediti.
MENELAJ: Jesi li navijala za koju stranu?
HELENA: Moram ti reći da si pokvaren kad takvo pitanje postavljaš.
MENELAJ: Oprosti! Želio sam čuti od tebe jer ima svakakvog nagađanja.
HELENA: Na kraju krajeva, pripala bih pobjedniku a da mene nitko ništa ne pita.
MENELAJ: Ja te ipak pitam, kud si naginjala?
HELENA: Sad si još pokvareniji. Ja sam Parisa namjerno iscrpljivala samo da izgubi rat, zar mi je to hvala što sam se toliko žrtvovala.
MENELAJ: Homer pjeva da si i glavnog heroja Hektora imala u planu…
HELENA: Tim više, to je dokaz koliko sam mislila na moje ahejce a spartance pogotovo.
MENELAJ: Nismo morali toliko ginuti, da smo bili strpljivi dok ih ti središ.
HELENA: Udruženim snagama postigli smo više za kraće vrijeme, ne očekujem da mi daješ ratničke zasluge.
MENELAJ: Kako si im otkrila ranjivo mjesto?
HELENA: U zatvorenom Gradu ostali smo bez hrane, uz svu opasnost šetala sam se po gradskim zidinama ne bi li vam poslala jasnu poruku.
MENELAJ: Bilo je ratnih švercera i nismo se mogli osloniti na taj adut, pogotovo što je Troja bogata zlatom.
HELENA: Imala sam još neke adute a to mi pogotovo nećeš vjerovati…
MENELAJ: Ne možem znati dok mi ne kažeš.
HELENA: U blizini Grada primijetila sam morski tjesnac a kažu da je iza toga neko Crno more.
MENELAJ: Oprosti Helena, mi smo ratovali na zemlji punoj pašnjaka.
HELENA: Tim više: Trojanci su vješti gusari na moru a na kopnu ne znaju ratovati, skrivaju se iza gradske kapije.
MENELAJ: Moraš priznati da je Odisej jako mudar: napravio Konja većeg od kapije, morali su rušiti i dio zidina.
HELENA: E moj Menelaje, slabo si ti razumiješ u ratovanje. Kapija je davno otvorena jer ne bi mogli drugačije preživjeti, Odisej je ispao najveći Konj!
MENELAJ: Što to pričaš Helena kad Homer pjeva drugačije!?
HELENA: Ništa ti ne razumiješ moj Menelaje. Zar još uvijek ne shvaćaš gdje je krenuo Trojanski rat?!
MENELAJ: Ti si ga pokrenula jer si najljepša žena na svijetu.
HELENA: Sitna sam ja riba kakvih ima komada.
MENELAJ: Ti si za mene sve na svijetu i gotova priča!
HELENA: Lijepo mi je čuti ali nije sve u tome.
MENELAJ: Ti se Helena praviš pametnija nego što jesi.
HELENA: Nisam ja pametna ali ni drugi nisu. I olimpijci udaraju u zid!
MENELAJ: Ne miješam se u njihovu politiku, ja sam obični smrtnik.
HELENA: Zato ja nisam i znam malo više od tebe.
MENELAJ: Pričaj ako ti nije lijeno.
HELENA: Moj ćaća Zeus došao je u škripac i mene žrtvovao.
MENELAJ: Zašto baš tebe?
HELENA: Nije se mogao odlučiti koja je najljepša na Olimpu i onda mene stavio na iskušenje.
MENELAJ: I Homer kaže da si najljepša žena na svijetu.
HELENA: Kaže Homer i puno više, čak da sam najveća kurva.
MENELAJ: Tako što nisam čuo.
HELENA: Zašto pjeva o vjernoj Penelopi a o meni zašutio?
MENELAJ: To i mene čudi, mogao je pjevati kako nam je sada lijepo!
HELENA: Onda ti pjevaj ako ti je lijepo.
MENELAJ: Zar tebi nije lijepo?
HELENA: Što se to promijenilo da mi bude lijepo?
MENELAJ: Mislio sam da nam bude kao nekada.
HELENA: Zar nisam gunđala i nekada?
MENELAJ: Očekivao sam da ćeš biti još pametnija.
HELENA: Kako da budem pametnija kad su vremena sve teža, svakim danom sam starija i jadnija da je i Homer digao ruke od mene.
MENELAJ: Što da ja kažem koji sam uvijek bio nitko i ništa?
HELENA: Ne znam da li ti je to lijepo. Odisej je sam sebe proglasio da je Nitko a baš misli da je mudar.
MENELAJ: Nije mu to mudro a on je mislio zavarati druge.
HELENA: I ti se zavaravaš, postajem ti veći problem od Kraljevstva.
MENELAJ: Znaš Kraljice Helena, dok imam tebe imam i Kraljevstvo!
HELENA: Nemaš ti ni jedno ni drugo!
MENELAJ: Ne mogu vjerovati, tako mi Zeusa!
HELENA: Zeus je iznevjerio mene a da neće tebe.
MENELAJ: Zeus nas je vratio na nekadašnje pozicije a ti pričaj što hoćeš.
HELENA: Kraljevstvo u Sparti je moje a takvih kao ti imam koliko hoću pa ti pričaj što hoćeš.
MENELAJ: Ne može se svatko kraljem zvati.
HELENA: Na koga ja uperim prstom, da ti bude jasno!
MENELAJ: Ima tu nešto: moj baja Agamemnon bio je u svom kraljevstvu pa ga opet žena sredi, baš ste vi spartanke nezgodne.
HELENA: Valjda nećeš reći da ja nisam zgodna?! Sudbina je u rukama žene i to dobro zapamti od mene!
MENELAJ: Vjerujem ti Helena više nego što misliš!
HELENA: Nakon svega što misliš?
MENELAJ: Čini ono što ti je po volji, samo da ti se ne zamjeram.
HELENA: To volim čuti! Postaješ najveći mudrac u cijeloj Heladi.
MENELAJ: Nakon svega, što si odlučila?
HELENA: Ostaješ Kralj u mojem kraljevstvu! Jesi li zadovoljan?
MENELAJ: Nitko nije sretniji od mene!
HELENA: I to volim čuti, ne volim pod silu koliko god sam silna.
MENELAJ: Što misliš kako će Odisej proći?
HELENA: Vratit će se kao prosjak a onda možeš misliti što ga očekuje.
MENELAJ: Lijepo ti stoji kruna Kraljice na glavi.
HELENA: Kraljica je glavna pčela i zato je med sladak.
MENELAJ: Moja Kraljice najljepša, ja sam se tek sada zaljubio kako treba.
HELENA: Sve sam ja to znala još dok sam bila mala: moja majka zaludila je i samog Zeusa a Kralj je na sve pristao, treba i meni takav kao što si ti.
MENELAJ: Baš smo se našli, draga Helena, da ne može bolje.
HELENA: Došao si kao siroče u moje Kraljevstvo a onaj tvoj baja malo je zaboravio, nije moja sestra gora od mene i lijepo si o njoj govorio.
MENELAJ: Baš ste prave kraljice!
HELENA: Ja sam išla u Troju da osvojim još jedno kraljevstvo a moja sestra osvojila je Mikenu, tako ćemo nastaviti dalje.
MENELAJ: Koji je ratni pohod slijedeći na redu, ako smijem znati?
HELENA: Dobivaš lakši zadatak a za onaj teži ja ću se pobrinuti. Kreni na Kretu jer to je tvoja djedovina.
MENELAJ: Tako sam i mislio, zato sam žurio na sprovod.
HELENA: Ja ću se pozabaviti Atenom kad se tako prave pametni, još će me doći moliti da ih odeš osvojiti.
MENELAJ: Ja sam znao da ćeš ti Parisa sama pobijediti, zato sam se malo izmakao i ostavio tebi slobodan prostor.
HELENA: Bolje nego da dobiješ nožem u leđa.
MENELAJ: Ostala kraljevstva sama će se predavati kad vide u Heladi kako se to redi.
HELENA: Tu je i naša kćerka Hermiona, valjda će i ona nešto poduzeti.
MENELAJ: Onda je slijedeća na redu Itaka: imaju sina jedinca i samo Hermionu treba usmjeriti, o tome sam s Odisejem već mudrovao.
HELENA: To me pogotovo veseli: ona vjerna Penelopa izgubit će sve adute, opet će Homer o meni pjevati.
MENELAJ: Ti si Helena najljepša i najmudrija žena na svijetu!
HELENA: Vidiš da znaš pjevati samo kad hoćeš.
MENELAJ: Ja sam ostavio škrinjicu zlatnika da ti se nađe pri ruci.
HELENA: Tako se Paris lakše ulovio na udicu.
MENELAJ: Nisi ti Helena kurva što misliš na cijelu Heladu.
HELENA: To je samo početak, iza Tartara kriju se nova prostranstva.
MENELAJ: Nigdje nam kraja! Jedino mi je žao što sam smrtnik.
HELENA: Zato moram misliti umjesto tebe i pamet u glavu. Ja ću se pobrinuti za mudrog Odiseja a ti uzmi na red vjernu Penelopu.
MENELAJ: Onda je sin jedinac pogotovo osvojen.
HELENA: I oko njega ću se žrtvovati, imam više praktičnog iskustva.
MENELAJ: Što misliš Helena, da li tako rade i na Olimpu?
HELENA: Oni su još gori, tamo se ne zna tko koga i zbog čega.
MENELAJ: Homer je nešto javno otpjevao i čudi me da ga Zeus nije kaznio.
HELENA: Nemaju oni kulture kao mi, što im je na umu to na drumu…
MENELAJ: Zato se Zeus nije odlučio koja je najljepša.
HELENA: Afrodita ih zaluđuje gore nego ja tebe, iako je baba ali je vječna.
MENELAJ: Ona Zeusu dođe tetka.
HELENA: To ti je to a njegove sinove mota oko malog prsta.
MENELAJ: Zbog zlatne jabuke i došlo je do Trojanskog rata, ne znam što je Zeus time želio poručiti!?
HELENA: Sve se to dešava na svadbi morske nimfe Tetide, čini mi se da je u igri kurvinska politika jer su je udali za smrtnika.
MENELAJ: Tim više, koji je Zeusov interes da se pravi lud?
HELENA: Nešto mu ne paše na samom Olimpu i morat ću ga priupitati.
MENELAJ: Lako je tebi Helena kad sve možeš!
HELENA: Tebi je još lakše, ne moraš ništa misliti nego samo gledaj u mene.
MENELAJ: Noći su mi duge jer te ne mogu ni gledati.
HELENA: Ja sam mislila da ti mene vidiš po sjećanju, čak i u mraku.
MENELAJ: Vidim ja tebe ali ne mogu vjerovati da je istina dok te ne opipam.
HELENA: Nema problema moj ljubljeni Menelaje! Idemo u bračnu ložnicu pa me pipaj koliko hoćeš.
MENELAJ: To mi je najdraže čuti!
HELENA: Nemoj mariti kad je noć a kad je dan, što je stvarnost a što san. Tvoja Helena mora ti svijetliti kad god ti padne mrak na oči.
MENELAJ: Tko te ne bi volio kad mi tako pogađaš želje.
HELENA: Ja ti kažem da vjerna Penelopa nije bolja od mene, čak zamišlja more prosaca a meni je dovoljan jedan po jedan.
MENELAJ: Idemo hitno kćerku udavati da se uvjerimo na licu mjesta.
HELENA: Valjda idemo prvo u bračnu ložnicu, već ti je Penelopa draža od mene.
MENELAJ: Oprosti Helena, moram se uštipnuti da se uvjerim da li ja to sanjam…

ZAVJESA