SIMBOLOKRACIJA

Autor Slavko Lukić

3. HELENA U PODZEMLJU HADA

Za ovaj prizor posebno je važna rasvjeta: snop svijetla stalno je usmjeren prema Heleni koja sjedi na ljuljački, Menelaj i Paris sjede na klupici nasuprot Helene na udaljenosti oko tri metra i više su u sjeni. U početku će Perzefona praviti društvo Heleni a Had je nevidljiv i jedino se zvučno oglašava.

PERZEFONA: Stigla si Helena do svoje seke, Had je nevidljiv ali nemaš brige jer je svud prisutan.
HELENA: Nije bilo teško kako sam se nadala, postala sam sama sebi lakša.
GLAS HADA: Ovdje su drugačiji fizikalni uvjeti ali ćeš se privići.
PERZEFONA: Imamo ljuljačku za tebe jer nemamo ništa udobnije, ja ću te dovesti jer još ne vidiš svojim očima.
HELENA: Reci mi Perzefona kako se snalaziš i da li na gornji svijet izlaziš?
PERZEFONA: Bude me svuda ali ovdje je moja sudbina. Had mi dozvoljava da slobodno šetkam i tako me osvojio za sva vremena.
HELENA: Znači, i ti sve činiš po slobodnoj volji!?
PERZEFONA: Kako sam ti rekla a može i Had potvrditi.
GLAS HADA: Odgovara činjenicama.
HELENA: Ovo govorim jer i meni je slobodna volja najbolja.
PERZEFONA: Od kad sam to izborila više nisam histerična.
HELENA: Homer je proglasio da si ti oteta na silu, što kažeš po tom pitanju?
PERZEFONA: Svašta se priča i Homer je donekle u pravu: ja sam dobrovoljno oteta a naravno da sam se malo branila, da mi nije lijepo već bih otišla.
HELENA: Možda tako govoriš jer te Had čuje. I mene otimaju ali mi nigdje nije tako lijepo, ubrzo mi postane monotono.
PERZEFONA: Nisi još naišla na pravog, i ja sam dugo čekala svoju sreću.
HELENA: Kako naići na pravog kad su svi isti? Znaš i sama do čega im je stalo.
PERZEFONA: Imam ja rezervnog igrača u liku narcisa Adonisa a njemu nije ni do čega stalo.
GLAS HADA: Oni su zaljubljeni sami u sebe i tako se razumiju.
HELENA: Ovo mi je važan adut za vlastito zadovoljstvo.
PERZEFONA: Ti si najljepša žena na svijetu i to komplicira tvoju dramu: ni jedan ti nije dovoljno dobar, na kraće staze još nekako zažmiriš.
HELENA: Dobro si rekla! Moram ih mijenjati kao cipele da osjetim zadovoljstvo.
PERZEFONA: Meni ne trebaju ni cipele nego hodam bosa a centralno grijanje stalno je uključeno.
HELENA: Na gornjem svijetu bude rosa pa moram nešto obuti.
PERZEFONA: Ja letim iznad oblaka i ništa mi ne smeta.
GLAS HADA: Moje dame, vašoj priči nigdje kraja. Stižu kavaliri i sjedni Helena na ljuljačku!
PERZEFONA: Ne smije te se dodirivati da ne dođe do kuršlusa. Ja odoh.

Menelaj i Paris sjeli su na klupicu

PARIS: Što veliš Menelaje zašto nas je Had ovamo poslao?
MENELAJ: Valjda da gledamo ovu mačku što se ljuljuška.
HELENA: Dečki, vi ste stigli! Poznajem vas po glasu.
PARIS: Ne znam da li sanjam ali ova mi liči na Helenu.
MENELAJ: Ne mogu vjerovati a i meni tako izgleda.
HELENA: U pravu ste kavaliri moji. Vidite svoju Helenu u originalu.
PARIS: Nećemo se valjda tući zbog nje?!
MENELAJ: Ne pada mi na pamet. Jedva sam se riješio njezinih fantazija.
HELENA: Ničemu se ne čudim ali vas dvojica djelujete prilično neobično, kao da ste se pomirili sa sudbinom.
MENELAJ: I ti ćeš se pomiriti kad ovdje dođeš i malo uvući jezik.
HELENA: Ja sam došla ali u kratku posjetu. Zar mi nemate nešto ljepše reći?
PARIS: Ti Helena imaš veze i poznanstva na samom Olimpu ali neće ni to vječno trajati.
HELENA: Zato sam i došla da vidim običaje ovog svijeta a od vas dvojice nisam imala boljih kavalira.
MENELAJ: To je lijepo od tebe i oprosti što smo nekulturni.
PARIS: Ja bih se rasplakao od sreće.
HELENA: Možete vi biti fini samo kad hoćete. Imam zadatak s Olimpa da nešto saznam za heroja Ahila i zašto se nije za mene borio?
MENELAJ: Valjda je pametniji od nas dvojice!?
HELENA: Opet ste nekulturni ali nema veze.
PARIS: Možda ću biti još nekulturniji ali moram ti reći. Nas dvojica smo bili tvoji robovi a Ahil je imao svoje robinjice, u tome je sva priča.
HELENA: I to je nešto. Pričajte mi nešto ljepše!
PARIS: Lijepa si Helena kao što si i nekad bila!
HELENA: To mi je drago čuti.
MENELAJ: Nije ti lijepo što nas zavodiš u toj sirotinjskoj haljini.
HELENA: To je Herina vjenčanica, malo skraćena. Samo da vidite do kud sam stigla u svojoj karijeri.
PARIS: Tebi sve lijepo stoji a Menelaju je nezgodno jer si mu zakonita žena.
HELENA: Neću mu valjda vječno biti žena? Ostavio me kad je najpotrebniji.
MENELAJ: Drago mi je da smo raskrstili i neka svatko vodi svoju brigu.
HELENA: Ni to mi ne odgovara. Mogao si makar reći hvala za sve što sam ti pružila u životu.
MENELAJ: Ako ti to nešto znači, hvala ti gdje čula i ne čula!
HELENA: Od hvale se ne živi.
MENELAJ: Onda ti još više hvala!
HELENA: Znam ja kud ti smjeraš, da što prije dođem u vaše društvo.
PARIS: Baš nam je Helena monotono bez tebe.
HELENA: Nemoj Paris ni ti folirati. Zašto si zakazivao na bojnom polju?
PARIS: Gubio sam moral iz više razloga…
HELENA: Reci neki od razloga!?
PARIS: Gubio sam snagu jer su ratne rezerve bile sve slabije.
HELENA: Kako se tvoj brat Hektor onako herojski borio i nije gubio snagu?
PARIS: Nije mario za vlastitu ženu i samo u tebe blenuo.
HELENA: Znači tako!? Onda Menelaje imam i ja ratne zasluge.
MENELAJ: Parisa si sredila u ratu a mene u miru. Rezultat je isti.
HELENA: Prvi put čujem takvu verziju.
PARIS: I nama se prvi put desilo da stignemo u Had a povratka nema.
HELENA: Nije valjda tako tragično?!
MENELAJ: Nije ali blizu tome. Za nekoliko milenija milenija mi ćemo opet biti heroji a tko zna gdje ćeš ti biti.
HELENA: Što to hoće reći?
PARIS: Dođi što prije da izravnamo račune. Moraš i ti svoju karmu odslužiti.
HELENA: Znači mogla bih kasniti.
MENELAJ: Već kasniš, mi smo u prednosti.
HELENA: Baš ste me rastužili. Jedino ako si ne osiguram vječnost.
PARIS: Vječnost je moguća ali pod kojim uvjetima, o tome razmisli.
MENELAJ: I nas dvojica imamo vječnost samo ne znam o čemu ćemo pričati.
HELENA: Baš me zanima što radite kad ništa ne radite?
PARIS: Uvijek se nađe zabavljača jer stalno dolaze svježe snage…jedini je problem što svi pričaju stare viceve.
HELENA: Zar ni tvoja seka Kasandra ne zna ništa novo?
PARIS: Zagledala se u Menelaja a ni on je ne ferma.
HELENA: Znala sam ja da Menelaj zna folirati!
MENELAJ: Draga Helena, ni to me više ne zanima.
HELENA: Zar su ti potonule sve lađe?
MENELAJ: Kasandra je znala da sam tebi robovao i zato mi se nabacuje.
HELENA: Znači u tome je vic… Valjda Paris ima više sreće sa svojom gorskom nimfom?
PARIS: Nije to gorska nego morska nimfa. Osjeća se kao riba na suhom.
HELENA: Mislila sam da su moji problemi najveći a vas dvojica ste otpisani.
MENELAJ: U drugom životu bit ćemo pametniji.
HELENA: Recite i meni koju pametnu!?
PARIS: Suviše si lijepa da bi bila i pametna.
HELENA: To ti nije pametno, moj zavodniče Parisu.
MENELAJ: I ja mislim tako a ti si misli što ja mislim!
HELENA: Moj Menelaje, ti si uvijek bio zakučast.
MENELAJ: Valjda si me zato i voljela!?
HELENA: Voljela sam i Parisa dok sam mogla voljeti.
MENELAJ: Kad bi između nas dvojice odlučivala, kojeg bi odabrala?
HELENA: Zar nisam pokazala?
MENELAJ: To sam ja pokazao a da tebe nitko nije pitao.
HELENA: Nisi me ni sad trebao pitati!
PARIS: Ako te mogu pitati, što je s mojim gradom Trojom?
HELENA: Za tvoj Grad ne može se dokazati ni da li je postojao, toliko su ljudi postali zaboravni.
PARIS: Valjda ti pamtiš!?
HELENA: Napravila sam ti spomenik u jednom od najljepših gradova svijeta.
PARIS: Onda sam dobro i prošao!
MENELAJ: Kakav si meni spomenik napravila?
HELENA: Nikakav! Još uvijek nemam ideju.
MENELAJ: Ljubavnik ti je važniji od mene!
HELENA: Meni je stalo do ljubavi i ne pitam za cijenu!
PARIS: Onda sam još bolje prošao!
HELENA: Ti si Paris još veći blefer od Menelaja.
PARIS: Ovo mi nije trebalo!
HELENA: Zar misliš da mi nisu bile jasne tvoje namjere kad si me pozvao na lađu?
PARIS: Baš zato što ti je bilo jasno ti si krenula.
HELENA: Menelaj me nije vodio u Egipat a s tobom sam otplovila.
PARIS: Tako su morski valovi odlučili.
MENELAJ: U povratku iz pobjedničkog rata i mene su valovi odveli u Egipat.
HELENA: Što to hoće reći?
PARIS: Egipatska svila bila je na cijeni a meni je trebalo i pamuka.
HELENA: Meni je trebao čudesni napitak, tako smo svi imali svoje interese.
MENELAJ: Čudesni napitak brzo je ishlapio i ostajem na suhom.
HELENA: Tko ti je kriv što mi nisi sagradio piramidu!
MENELAJ: Nisam ni sebi.
HELENA: Meni je stalo do vječnosti pa se obadvojica slikajte!
PARIS: Kasno si nam dojavila.
HELENA: Budalama ne vrijedi pričati!
MENELAJ: Ovo nam Parisu nije trebalo!
PARISU: Puno nam toga nije trebalo.
HELENA: Nisam mislila na klasične piramide nego puno veći spomenik.
MENELAJ: Kasno si nam objasnila.
HELENA: Nije kasno ako vam je jasno!?
PARIS: Meni ništa jasno nije.
HELENA: Brine me Homer što je prestao pjevati o meni pa sam mislila ako vas dvojica možete što učiniti.
MENELAJ: Nama je Had zabranio pjevanje.
PARIS: Čak ne smijemo ni plakati.
HELENA: Samo da progovorite vlastitom dušom što mislite o meni, toliko će Had odobriti jer imam veze i poznanstva…
MENELAJ: To bi moglo iako nismo pripremljeni.
PARIS: Imamo svakakvih stručnjaka i kad drugi put navratiš bit će bolje.
HELENA: Slobodno recite ono što vam je na vrh jezika. Slušam vas!
MENELAJ: Ti si mene Helena zaslijepila svojom ljepotom i tako sam postao slijepac, ništa nisam vidio osim tebe.
HELENA: Zar je još uvijek tako?
MENELAJ: To ću ti reći kasnije, dok se malo saberem.
PARIS: Ja sam bio radoznao kako izgleda najljepša žena na svijetu, kad mi je Afrodita pružila šansu odmah sam krenuo u avanturu.
HELENA: Zato si bio onako slatkorječiv.
PARIS: Želio sam da te vide i moji Trojanci, drugačije mi ne bi vjerovali da je to istina.
HELENA: Pričaj mi što su rekli?
PARIS: Homer je dovoljno rekao koliko su oslijepili moja braća pa čak i ćaća…
HELENA: I ja sam bila radoznala kako izgleda najljepši čobanin!
PARIS: Neću te pitati za utisak jer nije zgodno pred Menelajem.
HELENA: Valjda je Menelaj smislio što će reći!?
MENELAJ: Slušaj ovako: sad sam zaljubljen u vlastitu dušu, dok sam gledao u tebe nisam ni znao da imam dušu.
HELENA: I Perzefona kaže tako nekako.
PARIS: Had nam često drži predavanje na tu temu a već sam ti rekao da ne smijemo ni plakati.
HELENA: Ovo nisam očekivala! Vama je bolje nego što je bilo.
MENELAJ: Nikad nam nije dobro. Dok smo imali tebe nismo imali dušu a sad nemamo tebe i uvijek nešto fali.
HELENA: Sad su mi proradili klikeri: pa to i Zeusa muči!
PARIS: Možda ne samo njega…Afrodita je kurva na svoj način.
MENELAJ: Ni Atena ne može Zeusa zadovoljiti.
HELENA: Ipak je Paris toj kurvi Afroditi udijelio zlatnu jabuku!
PARIS: Rekao sam ti u kojim okolnostima i zbog čega.
HELENA: Moj Menelaje, što bi ti učinio da si bio na Parisovom mjestu?
MENELAJ: Mene nisu ni pitali jer sam već odlučio.
HELENA: To je lijepo čuti! Na koncu konca, tko je odgovoran za Trojanski rat?!
PARIS: Ima raznih verzija, o tome stalno mudrujemo.
HELENA: Mene zanima koliko sam ja odgovorna!?
MENELAJ: Koliko i ja…što te nisam bolje čuvao i što sam krenuo u rat.
PARIS: Moja odgovornost je nesumnjiva što to nismo uspjeli diplomatski riješiti.
HELENA: Zar smo nas troje jedini odgovorni?
MENELAJ: Po zapovjednoj odgovornosti tu je i Zeus mnogo upetljan.
PARIS: Afroditina kurvinska politika najviše me koštala ali opet bih to učinio.
HELENA: Jako si me dirnuo.
MENELAJ: Sad mi je kasno reći da bih opet isto učinio.
HELENA: Drago mi je da si to ipak rekao.
PARIS: Najveća je kurva ona Zlobnica što je ubacila jabuku…
HELENA: Imat ću za Zeusa puno pitanja u vezi te Zlobnice.
MENELAJ: Mogu misliti što će ti odgovoriti.
HELENA: Moj Menelaje, pomogni koliko možeš!?
MENELAJ: Zeus će se izvlačiti na složene okolnosti i delikatnost pitanja…
HELENA: Ne vjerujem da nije mogao ništa učiniti.
PARIS: Učinio je ono što je mogao i prebacio jabuku meni.
HELENA: Mogao je znati što ćeš ti odlučiti.
PARIS: Zato mi je i poslao.
HELENA: Onda je sve povezano a svi se prave ludi.
MENELAJ: Ni Homer nije bolji, jedno pjeva a drugo misli.
HELENA: Zašto tako misliš?
MENELAJ: Raspjevao se o Penelopinoj vjernosti a ne misli tako.
HELENA: I ja mislim da su to kurvinska posla.
PARIS: I ti si Helena šarena: sjediš na dvije stolice a nekad i više…
HELENA: Nisi to morao reći.
PARIS: Tražila si da govorim duševno.
HELENA: Onda nastavi!
PARIS: Nisam mogao biti siguran u tvoju vjernost jer si o ahejcima lijepo govorila, pogotovo kad ti se omakne.
HELENA: Valjda ti je donekle razumljivo!?
PARIS: Zavodila si mi brata Hektora i ostale, zar to nije previše?!
HELENA: Zašto si me odveo u Troju, mogli smo ostati u Egiptu!?
PARIS: I da se skrivamo dok smo živi!?
HELENA: Skrivao si svoju dušu pa si mogao i mene.
PARIS: Sad si me dotukla Helena a davno si to učinila.
HELENA: Da Menelaj ne zaspe!?
MENELAJ: Slušam vaše bisere, ni vama dvoma nije lako!
HELENA: Ti si mi Menelaje još teži slučaj, ne znam što da mislim.
MENELAJ: Sad je kasno misliti, tjeraj po svome.
HELENA: Naša kćerka mora znati istinu o ocu.
MENELAJ: Ja sam dao što sam znao, na tebi je sve ostalo.
HELENA: Zar nemaš više ništa reći?
MENELAJ: Reci joj da sam bio siroče u tvom Kraljevstvu.
HELENA: To si joj sam pričao.
MENELAJ: Možda će tebi više vjerovati.
HELENA: Zašto bi meni vjerovala?
MENELAJ: Jer je kćerka od najljepše Kraljice na svijetu.
HELENA: Tako ću joj reći!
MENELAJ: Još mi reci tko me je zamijenio na prijestolju?
HELENA: Ne mogu se odlučiti. Možeš li mi pomoći?
MENELAJ: Imaš li prosaca?
HELENA: Sve su to prosjaci, samo im je stalo do prijestolja.
MENELAJ: Onda vladaj sama.
HELENA: Što kažeš Paris, da li je to pametno?
PARIS: I do sada si sve činila po svojoj volji.
HELENA: Nisam očekivala takav odgovor.
MENELAJ: Kralj može svatko biti, to je manji problem.
HELENA: Još ću razmisliti.
PARIS: Jesi li razmišljala da postaviš kakvo obilježje mojem gradu Troji?
HELENA: Priroda je sagradila vječni spomenik!
PARIS: Onoliki pašnjaci mogli bi se pretvoriti u šumu…
HELENA: Dok je Grad postojao morski tjesnac bio je u sjeni a više to nije.
PARIS: Nekad smo tamo pronalazili zlato.
HELENA: Nešto ste otimali a još uvijek se zlata nađe.
PARIS: Onda mi je lakše.
HELENA: Menelaj misli da su spartanke najveće amazonke.
MENELAJ: Više nije važno što ja mislim.
HELENA: Meni je važno a nikad mi nisi vjerovao.
MENELAJ: Pokušaj me uvjeriti!
HELENA: Zar nisam tebe odabrala za Kralja?!
MENELAJ: I onda si se pokajala!
HELENA: To se ne može dokazati. Stavljala sam te na iskušenja.
MENELAJ: Dobro mi je poznato.
HELENA: Nije ti poznato da na Olimpu pokrećem tvoju rehabilitaciju!
MENELAJ: Prenesi moje lijepe želje i pozdrave!
HELENA: To je lijepo čuti!
MENELAJ: Opet će Paris biti ljubomoran.
HELENA: On se još drži svoje morske nimfe.
PARIS: Sve mi je zbrkano u glavi ali tebe sam Helena zaista zavolio.
HELENA: Što da kažem na ovu izjavu!?
MENELAJ: Imaš i ti dušu kad si nas posjetila.
HELENA: Ovo me posebno dirnulo, još ću se rasplakati.
PARIS: Iza tvoje ljepote skriva se još ljepša duša.
HELENA: Kad počnete s komplimentima ne znate stati.
MENELAJ: I na Olimpu je slična drama, svi vole da im je lijepo.
HELENA: Odmaglili u neki polis Beč, kažu da se tamo prodaje sreća.
PARIS: Imamo i mi nekog bečliju koji priča nemoguće viceve, kaže da smo u ležećem položaju puno pametniji.
HELENA: I Zeus pravi biznis na otomanu, još nije stigao do kauča.
MENELAJ: Ovaj tip kaže da su proste stvari najsloženije.
HELENA: Možda je u pravu, i kad mi je najljepše osjećam se da sam silovana.
PARIS: To je zato što si tako lijepa.
HELENA: Misliš da bi to moglo biti!?
PARIS: Tako mi se povjerila seka Kasandra: odbila je ljubav samog Apolona, za tebe je stalno govorila da neće biti sreće.
HELENA: Možda sam zaljubljena u samu sebe.
MENELAJ: Ne bi to čudno bilo. Jedino mi nije jasno što voliš da se kavaliri otimaju za tebe a možeš imati kojeg hoćeš!?
HELENA: Zaista čudno! Možda se ne mogu odlučiti a ovako zažmirim.
PARIS: Pogotovo u ležećem položaju!
HELENA: Ni to mi jasno nije! U tom položaju namjera je više nego prozirna.
MENELAJ: Ali lakše zažmiriš!
HELENA: Posedon ima neku teoriju da sve kreće iz mora…
PARIS: I Trojanski rat kreće od morske nimfe Tetide.
HELENA: Možda i njezin sin Ahil ima sličan kompleks…zašto mu je toliko važno da uđe u pjesme?!
MENELAJ: Imamo nekog pjesnika koji se vodi pod šifrom Jesenji, kaže da mu nije žao mrijeti jer je prošao puno cesta i učinio puno grešaka.
HELENA: Da li ste vas dvojica griješili?
PARIS: Moja gorska nimfa skočila je zajedno na lomaču a to nisam smio dozvoliti, mogla je makar ona ostati na gornjem svijetu.
HELENA: Što bi imao od toga?
PARIS: Možda bih i ja oživio uz njezinu pomoć.
HELENA: Pitat ću Zeusa što on misli!
MENELAJ: Moja greška nije teška: ti si Helena gorska i morska nimfa, moj Djed
kasno mi je to rekao.
HELENA: Što da mislim o tome?
MENELAJ: Nisi se odrekla mora ni gora, ti si žena budućnosti!
HELENA: Tvoj kompliment moram čekati stoljećima i onda me oboriš s nogu!
MENELAJ: Tako je kako ti velim!
HELENA: Vrijeme je Paris da te prekrižim ali ostaješ u lijepom sjećanju.
PARIS: Dobro sam i prošao! Nisam se trebao miješati u vašu idilu.
HELENA: Ne radi se o tome, Zeus misli daleko u budućnost.
PARIS: Ne vidim da si ti i Menelaj u bilo čemu originalni.
HELENA: Menelaj mi je dozvolio da odlučujem po slobodnoj volji i tako sam preuzela veliku odgovornost.
PARIS: Zar sam te ja sprečavao?
HELENA: Bila sam u tvom zatočeništvu…konačno priznaj!
PARIS: Tako je Zeus želio.
HELENA: Zeus je želio pokazati što će biti ako bude…
PARIS: Onda nemam više što pričati.
HELENA: Moj Menelaje, budi strpljiv!
MENELAJ: Na to sam navikao.
PARIS: Kad se probudiš nemoj da poludiš, to je zadnje što ti imam reći.
HELENA: Valjda me Had čuje da mi je dosta svega!?
GLAS HADA: Sve je spremno za povratak, oni gore su nestrpljivi.
HELENA: Nisam vidjela vlastitu majku ali hvala vam na svemu!
MENELAJ: Pozdravi našu kćerku!
HELENA: I ona tebe pozdravlja! (odlazi uplakana)

 

ZAVJESA