SIMBOLOKRACIJA

Autor Slavko Lukić

6. KĆERKA HERMIONA I ODBJEGLI PROSAC

Scenografija je ista kao u prethodnom prizoru. Kralj Menelaj prvo prima zapovjednika Dvorske straže i glavnog mudraca, nakon toga dolazi Helena i kćerka Hermiona.

MENELAJ: Počinjena je teška greška i to se više ne smije dogoditi!
ZAPOVJEDNIK (stoji s desne strane prijestolja): Vrhovni Kralju Sparte i ostalih kolonija, stranac je isplovio noću a to nismo predvidjeli.
MENELAJ: To je manje važno. Zveket oružja ga uplašio a to više ne dolazi u obzir u mojem Dvoru!
MUDRAC: Premudri Kralju, što to treba da znači?!
MENELAJ: Pobjegao je Hermionin prosac nečijom greškom!
MUDRAC: To je nešto drugo i puno mi je jasnije.
MENELAJ: U buduće hoću dubinske straže da se ništa ne vidi a za sve moramo biti spremni prema procjeni situacije!
ZAPOVJEDNIK: Da li to znači da ćemo neke sumnjivce propustiti?
MENELAJ: Upravo tako! Riječ Hermione i Helene ima jednaku snagu kao moja.
MUDRAC: Da li ti je to mudro Kralju?
MENELAJ: Nisam završio…Dvorska straža mora mene osiguravati u svim situacijama a sve drugo je manje važno.
MUDRAC: To je u redu i puno mi je jasnije!
MENELAJ: Moj brat je dobio nožem u leđa a ja to ne bih želio!
ZAPOVJEDNIK: Znači, njih dvije mogu da rade što hoće!?
MENELAJ: Samo pod uvjetom da ne rade meni o glavi!
MUDRAC: Jesi li razmišljao Kralju da bi Sparta mogla doživjeti novu sramotu?!
MENELAJ: To je razlog za nova osvajanja a razlog nam je potreban.
MUDRAC: Onda je više nego jasno!
MENELAJ: Na vijeću mudraca osiguraj sredstva za nove ratove.
MUDRAC: Mislim da će svi razumjeti.
MENELAJ: Ti Zapovjedničke osiguraj cijeli prostor gdje se krećem i da uvijek bude pečenog mesa dovoljno za mene i ratnike!
ZAPOVJEDNIK: To je jako mudro Kralju.
MENELAJ: Idi reci Heleni i Hermioni da dođu!
MUDRAC: Znači, ne vjeruješ ni Heleni!?
MENELAJ: Nikad nisam ni vjerovao najljepšoj ženi na svijetu.
MUDRAC: Može ti ubaciti nešto u lonac.
MENELAJ: Zato će jesti prva. Ako je boli glava ja ću jesti pečenje.
MUDRAC: O svemu vodiš brigu!
MENELAJ: To Zeus od mene očekuje!
MUDRAC: Evo ih dolaze!
MENELAJ: Onda idi svojim putem!
HELENA (sjeda na prijestolje): Hermiona voli da stoji.
MENELAJ: I ja bih da sam tako mlad i lijep.
HERMIONA: Zar misliš oče da sam stvarno lijepa?
MENELAJ: To će reći prosci!
HERMIONA: Vidiš da mi i ovaj jedan pobježe.
MENELAJ: Mijenjaj strategiju i taktiku, nečim si ga uplašila.
HERMIONA: Malo sam ga nagovarala za osvajanja po Heladi a on to shvatio previše ozbiljno.
HELENA: Mogu ti reći Menelaje da mi je svašta napričala.
MENELAJ: Ne brini kćeri, sve ćemo srediti. Za takvu ljepoticu ima da se otimaju.
HERMIONA: Nije mi jasno da Telemahova majka ima toliko prosaca a ja ni jednog.
HELENA: Svima je stalo do prijestolja a ovdje se zna tko upravlja.
MENELAJ: Davno sam dogovarao s Odisejem da stvorimo jedno kraljevstvo, samo ako se tebi kćeri svidi takva kombinacija.
HERMIONA: Daj što daš, vidiš da mi vrijeme izmiče.
HELENA: Postoje još neke kombinacije, tvoj otac je jako mudar.
HERMIONA: Ako treba još ću skratiti haljinu.
MENELAJ: Nemoj kćeri pretjerivati, ima momaka koji se uplaše.
HERMIONA: To me majka nagovorila! Kaže da Afrodita još razreže po dužini radi provjetravanja.
HELENA: Ja ispričala san a ona to shvatila ozbiljno.
MENELAJ: Valjda i ti Hermiona nešto sanjaš!?
HERMIONA: Krenula bih na Kretu, onaj mamin sin izgleda mi djetinjasto.
MENELAJ: Kretu imaš kad hoćeš, Itaka je puno zanimljivija za početak.
HERMIONA: Držim te za riječ oče!
MENELAJ: Možda je Odisej stigao kući prije sina, nešto sam i ja sanjao.
HERMIONA: Što trebam činiti?
MENELAJ: Poslat ću glasnika na Itaku, imam prelomljenu pločicu i Odisej će sve razumjeti.
HERMIONA: Onda ga šalji što prije, nije Telemah loš momak.
MENELAJ: Moramo i neke poklone poslati. Za Telemaha imam posebne zlatnike a vas dvije smislite ostalo.
HELENA: Imamo egipatske svile za Penelopu a Odiseju pošalji neku sjekiru.
HERMIONA: Onda je sve dogovoreno i sedlaj konja!
MENELAJ: Ti si Hermiona nemoguća, može glasnik stići prije Telemaha.
HELENA: Moramo smisliti i neku priču koju će glasnik prenijeti.
HERMIONA: Onda smislite!
MENELAJ: Imam ideju: tražimo Homera da ga pozovemo u goste, pjeva o Penelopi i Odiseju pa valjda oni znaju gdje se nalazi.
HERMIONA: Zar vi vjerujete u Homerove bajke?
MENELAJ: Tako sam čuo od tvoje majke, ona se kreće i na Olimpu.
HELENA: Tako mi i treba kad svašta pričam…Što se tiče Homera nisam ga ja izmislila, svi o njemu pričaju.
HERMIONA: Da Zeus postoji valjda bih se već udala.
MENELAJ: Sad si Hermiona pretjerala, sumnjaš u Heleninog oca.
HERMIONA: I njezina majka mi je sumnjiva da se zaljubila u bijelog labuda.
HELENA: Nisam ni ja u tvoje vrijeme puno vjerovala a kasnije mi postaje jasnije.
HERMIONA: Homer je duhovit i bajkovit a nije riješio ni pitanje zlatne jabuke.
MENELAJ: Baš zato je drama zapetljana.
HERMIONA: Pita mene Telemah za svog ćaću a ja kažem da ne znam ni za svog i da mi je majka davno oteta, to je bilo prije ovog zadnjeg susreta.
HELENA: Što je Telemah izmudrovao?
HERMIONA: Kaže da njegova majka stalno plete i para i tako prosce vara.
MENELAJ: To je Homer negdje čuo i proširio pjesmu o Penelopinoj vjernosti.
HERMIONA: Majka mu kaže da se ženi ili da se ona mora udati a ja mu kažem da sam cura za udaju.
HELENA: Nisi mu se valjda nudila!?
HERMIONA: Nisam ja ništa nudila nego sam rekla kakvo je kod mene stanje i mislila sam da ću njemu pomoći.
MENELAJ: Zato je on pobjegao!
HERMIONA: Rekao je da se ide s prijateljem posavjetovati koji je bio na lađi, još je rekao da će mi doći reći kad sunce bude povisoko.
HELENA: Već je kćeri podne i vrijeme je ručka.
HERMIONA: Hoćete reći da sam negdje pogriješila a Dadilja kaže da se ništa ne razumije u muškarce. Od kud sam ja znala kako se treba ponašati?!
HELENA: Što nisi mene pitala, imala si priliku?
HERMIONA: Ja sam mislila da si ti i mog oca Menelaja tako ulovila.
MENELAJ: Mi smo nešto drugo, poznajemo se od djetinjstva a ovo je ipak momak sa strane.
HERMIONA: Onda mi objasnite kako se love momci sa strane?
HELENA: Moraš čekati da te on zaprosi i još se malo braniti.
HERMIONA: To od njega nisam mogla dočekati. Samo je pričao o mamici.
MENELAJ: Malo je sramežljiv, treba ga nekako ohrabriti.
HERMIONA: Nešto sam mislila da bi moja majka mogla više učiniti kad bi htjela.
HELENA: Majka će sve učiniti samo reci svoju želju!?
HERMIONA: Telemah je crvenio u licu kad je tebe ugledao majko a u mene nije ni gledao, možeš misliti koliko sam bijesna.
HELENA: Ovo nisam ni u snu sanjala!
MENELAJ: Sve mi je poznato, tako sam i ja crvenio pred njezinom majkom Ledom.
HERMIONA: I što si onda učinio?
MENELAJ: Pretvarao se u bijelog labuda da ne ispadnem budala.
HELENA: To je živa istina!
HERMIONA: Da li ću ja to dočekati?
MENELAJ: Poslat ću vas dvije na Itaku pa učinite što možete.
HERMIONA: Možemo krenuti zajedno s glasnikom.
HELENA: Ne može tako kćeri, moramo čekati povratni odgovor.
HERMIONA: Ja ću do tada poživčaniti.
MENELAJ: Zato je otac smislio nešto mudro i da svi budemo zadovoljni…
HERMIONA: Jedino se u tebe oče uzdam!
MENELAJ: Pozvat ću neke momke s Krete, tvoje je samo da uperiš prstom koji ti se sviđa a dalje je moje.
HERMIONA: Hoću li se moći odlučiti ako ih je više?
MENELAJ: Neka i tvoja majka šacuje, valjda će nešto ispasti.
HERMIONA: Hoćeš li mi pomoći majko?
HELENA: Kako Kralj kaže!
HERMIONA: Onda pozovi momke a na Itaku i tako ne računamo.
MENELAJ: Čekaj kćeri da se dogovorimo! Kad odabereš momka onda će on tebe oteti i odvesti na Kretu.
HERMIONA: Sve ću mu pomoći u okviru svojih moći!
MENELAJ: Ja ću s jakim snagama krenuti da vas tražim i prijeći ću cijelu Kretu dok vas ne nađem.
HERMIONA: Pazi da ti netko opet ne otme Helenu!
MENELAJ: Onda ću ići u dva rata.
HERMIONA: Baš si mudar tata!
HELENA: Ne moraš ti ostati na Kreti ako ti se ne sviđa.
HERMIONA: Znači, mogu da biram!
MENELAJ: Bitno je da dobiješ na cijeni kad se već otimaju za tebe.
HERMIONA: Onda pošalji još neke momke!
MENELAJ: Do tada će Telemah odrasti i neće crveniti u licu.
HERMIONA: Svečano obećavam da neću više živčaniti!
HELENA: Prosidba je jako komplicirana a kad te otmu onda ne moraš ništa misliti, tvoj otac prošao je svakakve bitke.
HERMIONA: To volim, da ne moram misliti!
MENELAJ: Kraljice moje najljepše, idemo na ručak!

ZAVJESA