SIMBOLOKRACIJA

Autor Slavko Lukić


7. ODISEJ I PENELOPA U DVORIMA NA ITACI

Ukupni ambijent prijestolja na Itaci nešto je skromniji, odjeća je grublja i više zatvorena. Odisej ne pati od krune na glavi a Penelopa pogotovo, više su ucifrani drugim rekvizitima. Telemah ubrzano dozrijeva a Odisej pokazuje svoje izvorne komplekse. Otvaranjem zavjese Odisej i Penelopa sjede na prijestolju.

ODISEJ: Što kažeš draga Penelopa, jesmo li ih sredili kako zaslužuju!?
PENELOPA: Premudri Odiseju, ne mogu vjerovati vlastitim očima!
ODISEJ: Dugo sam smišljao plan i nisam smio da uprskam.
PENELOPA : Mogla sam ti pomoći da sam bila pametnija
ODISEJ: Najviše si mi pomogla što nisi bila pametna!
PENELOPA: To se može svakako tumačiti!?
ODISEJ: Strepila bi za mene i negdje bi se odala, znam ja žene kad ih uhvati panika.
PENELOPA: Imao si veće povjerenje u Dadilju nego u mene.
ODISEJ: Dadilja je moja druga majka i to nije bajka.
PENELOPA: Odglumio si prosjaka da te ni ja nisam prepoznala.
ODISEJ: Prosjaci su svi isti, tko bi ih prepoznao.
PENELOPA: Takvi su bili i moji prosci, svi na isti kalup.
ODISEJ: I tako se nisi mogla odlučiti, moja vjerna Penelopa.
PENELOPA: Nisam znala da li si živ, to me najviše mučilo.
ODISEJ: Klitemnestra je sahranila svog Agamemnona prije nego se vratio kući.
PENELOPA: Neće ni Menelaj bolje proći, pazi što ti kažem.
ODISEJ: Tko mu je kriv kad hoće imati najljepšu ženu na svijetu.
PENELOPA: Vi ste nju vratili na silu a nitko je nije pitao što bi ona željela.
ODISEJ: Zar sam tebe trebao pitati da li da poubijam prosce?
PENELOPA: To je nešto drugo: ja sam vjerna žena a Helena je šarena!
ODISEJ: Što se tiče Helene tu si u pravu, čak je i meni namigivala.
PENELOPA: Zašto si se išao boriti za takvu ženu, to ja tebe pitam?
ODISEJ: Takva je bila politička situacija u cijeloj Heladi, nisam se mogao izvući.
PENELOPA: Zar si se morao toliko isticati, onaj drveni konj tvoje je djelo!?
ODISEJ: Drugi su ga tesali a ja sam samo dao ideju…Nećeš valjda reći da sam ispao konj i to veliki?!
PENELOPA: Mogu ti reći da bi to moglo imati ozbiljne posljedice: naš sin išao je u Spartu i tko zna što od toga može biti, čak mi je rekao da se njihova kćerka Hermiona nudi za snahu.
ODISEJ: Kud baš ona, zar nema ništa bolje!?
PENELOPA: Nekako je pobjegao a to može imati političke posljedice.
ODISEJ: Zar opet moram razbijati glavu mudrolijama, mislio sam malo odahnuti.
PENELOPA: O tvojim mudrolijama još ćeš mi pričati a najprije mi reci da li je Helena stvarno tako lijepa kako se priča?
ODISEJ: Što da ti kažem…ima neku čudnu ljepotu. Ako se mene pita onda si ti najljepša!
PENELOPA: Upravo sam te pitala i lijepo si rekao. Sad te pitam da li se za ovih dvadeset godina nisam ništa promijenila?
ODISEJ: Postala si zrelija i saftnija, upravo mi takva trebaš!
PENELOPA: Opet si mudar pa da te vidim na težem pitanju! Kakve su one nimfe što su te zarobile desetak godina?
ODISEJ: Sad si Penelopa otišla u krivi sokak…Homer svašta pjeva da bude zanimljivo a ti sve vjeruješ.
PENELOPA: Hoću čuti od tebe!?
ODISEJ (ustaje s prijestolja): Bio je to ružan san a ja se hvalio da je istina.
PENELOPA: Onda mi reci zašto tako sanjaš?
ODISEJ (sjeda): Postavljaš glupo pitanje kao što su i snovi glupost.
PENELOPA: Imam i teže pitanje: sanjaš li mene?
ODISEJ: Ne shvaćaš Penelopa da je to velika politika…
PENELOPA: Zato i hoću da mi objasniš kad si tako mudar.
ODISEJ: Ako baš hoćeš čuti, sve one nimfe i tvoja su slika!
PENELOPA: Znači, ti si samo mene sanjao i o tome se hvalio!?
ODISEJ: Pametnija si draga Penelopa nego što sam mislio.
PENELOPA: I to je lijepo čuti pa malo odahni od mojih gluposti.
ODISEJ (hvata se za glavu): Sin me brine a meni kako bude!
PENELOPA: Da li te brine sin ili Helena?
ODISEJ: Sve je to povezano.
PENELOPA: Onda mudruj!
ODISEJ: Moram priznati da sam s Menelajem o tome mudrovao: oni imaju kćer jedinicu a mi sina jedinca, Sparta je veliko kraljevstvo.
PENELOPA: Neće se valjda naš sin udati?
ODISEJ: Možda bi tako osvojili još jedno kraljevstvo.
PENELOPA: To je već bolje, znaš ti biti mudar samo kad hoćeš!
ODISEJ: Moramo sa sinom vidjeti što on misli.
PENELOPA: Mene zanima i što Helena misli.
ODISEJ: Nakon onolikog rata valjda će i ona malo uvući rogove.
PENELOPA: To je veliko i otvoreno pitanje! Neće ona dozvoliti da padne u sjenu zaborava, nemoj to zaboraviti.
ODISEJ: Od kud ti takve maštarije?
PENELOPA: Telemah kaže da se više uplašio Helene nego Hermione.
ODISEJ: Onda ću ja pokazati svoje mudrolije. Ti si sina previše razmazila.
PENELOPA: Sin je odrastao ubrzano jer je bila takva situacija a ti ga maziš!
ODISEJ: Onda još bolje, znam ja i drugačije.
PENELOPA: Postavit ću ti još gluplje pitanje. Što bi ti učinio da sam se udala za nekog od prosaca?
ODISEJ: Borio bih se za prijestolje – s tobom ili bez tebe!
PENELOPA: A da me je netko oteo i odveo u nepoznato?
ODISEJ: Oteli su nam dvadeset godina moja vjerna Penelopa.
PENELOPA: Sad si me raznježio kako samo ti znaš!
ODISEJ: U podjeli ratnog plijena svi su se borili da dobiju što više robinjica a samo ja nisam.
PENELOPA: Da li ti je to mudro?
ODISEJ: Znao sam da me sanjaš i želio sam ti ostati vjeran.
PENELOPA: Sad si ga pretjerao a sanjaš onolike nimfe.
ODISEJ: Bila je to sasvim drugačija politika. Ja sam te stavio na velika iskušenja i kad sam se uvjerio da si mi vjerna onda sam došao.
PENELOPA: Kako si se mogao uvjeriti?
ODISEJ: Imao sam svoje ljude koji su mi dojavljivali ali trebalo je provjeriti.
PENELOPA: Pričaš bajke i mitove.
ODISEJ: I među tvojim proscima imao sam prijatelja a Dadilja je potvrđivala.
PENELOPA: Onda ih nisi sve poubijao.
ODISEJ: Naravno da nisam: ostavio sam prijatelje i one što nisu bili na dohvatu moje oštre strijele.
PENELOPA: Zašto si onda pričao drugačije?
ODISEJ: Da se pravim važan a Homer takve voli.
PENELOPA: Tko će ti bilo što vjerovati?
ODISEJ: Naš sin i Dadilja sve znaju a moj stari otac imao je svoju agenturu.
PENELOPA: Onda si ti zaista mudar moj Odiseju!
ODISEJ: O tvojim proscima moram i dalje voditi brigu.
PENELOPA: Nakon svega nisam to očekivala.
ODISEJ: Ne zna ni Helena što je očekuje.
PENELOPA: Ti ćeš se opet upetljati svojim mudrolijama.
ODISEJ: E vala hoću! Heleni sam poslao poruku da je njezin Menelaj veći konj od Parisa a ona mi to cijeni.
PENELOPA: Onda ste obadvoje pokvareni.
ODISEJ: Onda je i tvoja vjernost promašena.
PENELOPA: Od kud sam ja to mogla znati?
ODISEJ: Od kud ti onoliki prosci ako im nisi mrdnula repom!?
PENELOPA: Svi koji su ostali živi vratili se puno prije tebe, svašta sam pomišljala.
ODISEJ: Zašto se sin nije oženio pa bi se znalo tko je gazda?
PENELOPA: Stalno je nešto obećavao ali je vjerovao da si ti ipak živ.
ODISEJ: Onda ću se sinu odužiti kako je zaslužio.
PENELOPA: Samo ga nemoj slati u rat.
ODISEJ: Rat je svakog dana a ljubav je najratobornija, draga Penelopa.
PENELOPA: To može ali da svi ostanemo živi.
ODISEJ: Nemoj da mi se miješaš kad sa sinom budem razrađivao strategiju i taktiku budućeg osvajanja.
PENELOPA: Ne miješam se u muška posla.
ODISEJ: Poslat ću glasnika u Spartu: imam prelomljenu pločicu i podsjetit ću Menelaja na ono što smo nekad mudrovali, treba poslati i nekakve poklone.
PENELOPA: Puno sam plela i bit će za svakog ponešto.
ODISEJ: Čuo sam da si parala i tako prosce varala.
PENELOPA: Morala sam nekako, svakim danom bilo je sve opasnije.
ODISEJ: Prvo da oženimo sina a onda ćemo nastaviti gdje smo stali s našim mudrovanjem.
PENELOPA: Moj Odiseju, nikad mi nije bilo teže u životu. Moram se suočiti s najljepšom ženom na svijetu, sva se tresem od uzbuđenja.
ODISEJ: Ni Heleni nije lako, mora se suočiti s najvjernijom ženom na svijetu.
PENELOPA: Moja vjernost nije tako vidljiva kao njezina ljepota. Nije ni tebi lako.
ODISEJ: Bit će već nekako, pomagat ću sinu koliko budem mogao.
PENELOPA: To me i brine, opet ću da pletem i param.
ODISEJ: Nešto nam sin puno spava.
PENELOPA: Od kad si se vratio on se puno pobarabio, nema ga po cijele noći.
ODISEJ: I ja bih tako na njegovom mjestu ali sad je puno posla pred nama.
PENELOPA: Kaže da bi išao u Atenu izučiti neke škole.
ODISEJ: Kakve škole kad se treba ženiti. Neka ga žena školuje.
PENELOPA: Kaže da ga muči govorništvo: Hermiona je velika lajavica a on se uzmuca, od muke pocrveni.
ODISEJ: Nema boljeg učitelja od mene ni od jedne žene, reci Dadilji da ga hitno budi a ti budi na mojoj strani.
PENELOPA: Joj Odiseju moj, neću ti pred sinom proturječiti.
ODISEJ: Vino ću manje razvodniti da bolje treniramo govorništvo.
PENELOPA: Bojim se da Helena ne pokvari našeg Telemaha.
ODISEJ: Neka mene pokvari ako može!
PENELOPA: Znam da tebe ne može.
ODISEJ: Onda nema problema! (ustaje)
PENELOPA: Još uvijek se tresem! (ustaje)

ZAVJESA